Aleksandar pred očima patrijarha povukao konopac mrtvačkog zvona:Znali su šta sledi, svi osim kralja

Nikola Uzunović je 10 dana pre atentata dobio pismo iz Beča u kojem je do najsitnijih detalja opisano šta će se dogoditi

Pisac Vlada Arsić opisao je kako je na svoje poslednje putovanje kralj Aleksandar Karađorđević, žrtva atentata u Marseju, krenuo sa železničke stanice u Topčideru. U pratnji, koja je pošla da ga isprati na brod koji je čekao u Zelenici, bili su kraljica Marija, knez Pavle i knjeginja Olga, ministar inostranih poslova dr Bogoljub Jevtić i mnogi drugi.

Preporučujemo

Pre dolaska na jadransku obalu, Aleksandar je želeo da svrati i na Cetinje, mesto gde je rođen i gde je proveo najlepše dane detinjstva. Pre nego što se ukrcao na razarač „Dubrovnik“, hteo je da svojim pratiocima pokaže i Dušanov krst iz 1354, koji se nalazio u riznici manastira Savina kod Herceg Novog. Kako su pred zaključana manastirska vrata stigli u rano jutro, njihov dolazak ostao je neprimećen.

Pozvao je kneza Pavla do zvonare, kako bi se zvukom zvona najavili bratstvu. Kada je budući namesnik povukao uže, čula se uobičajeno liturgijsko zvonjenje.

Za razliku od njega, kraljevo zvono dalo je neki čudan, tup zvuk. Od prisutnih je samo mitropolit, kasnije patrijarh srpski Gavrilo Dožić, znao o čemu je reč. Ne znajući, kralj je slučajno uhvatio konopac takozvanog „mrtvačkog“ zvona, koje se koristi samo da bi se oglasila nečija smrt. Gori znak pred polazak na put nije se mogao zamisliti, piše Magazin Novosti.

- Ova čudna pojava celu je pratnju sledila i na sve prisutne ostavila težak utisak - zabeležio je u memoarima mitropolit Dožić i nastavlja:

- Mi smo to naše uzbuđenje sakrili od kralja da ga ne bismo oneraspoložili na njegovom putovanju. Pošto smo ga ispratili do ‘Dubrovnika’, gde se ukrcao, ja sam se sa banom vratio i usput smo u kolima rđavo predviđali kraljevo putovanje, naročito ovaj sudbonosni slučaj sa mrtvačkim zvonjenjem - piše Dožić.

U pismu iz Beča do najsitnijih detalja opisano šta će se dogoditi

Bilo je i drugih bizarnosti. Neposredno po sahrani kralja Aleksandra na Oplencu, na stolu Nikole Uzunovića, predsednika tadašnje jugoslovenske Vlade, našla se gomila pisama sa izrazima saučešća iz celog sveta. Jedno je izazvalo posebnu pažnju. Poslato je iz Beča, desetak dana pre atentata. Bilo je neotvoreno i nepotpisano. U njemu je do najsitnijih detalja opisano ubistvo koje je tek trebalo da se dogodi. Nikada se nije saznalo ko ga je pisao, a još manje zašto je stiglo toliko kasno...

Nesrećnu sudbinu koja se kasnije obistinila prorekla je kraljevskom paru na Bledu i grofica Nađa, starica - vračara, rekavši: „Kralja vreba smrt na točkovima, a kraljica nikako ne treba da putuje vodom“. Uoči polaska za Marselj, kada je stigla meteorološka prognoza koja je nagoveštavala uzburkano more i velike talase, kraljica je odustala od putovanja brodom, a kralja je, ipak, zadesila smrt na točkovima automobila...

(Telegraf.rs)