Kod Tita nisi smeo reći "ne" vakcinaciji: Kako je Jugoslavija pobedila velike boginje

Pre pola veka u Jugoslaviji su svi verovali u zdravstveni sistem, a u Titovo vreme nije se moglo reći "ne" vakcinisanju

I dok se balkanske zemlje nekako nose s krizom izazvanom korona virusom, starije generacije ona je podsetila na to da su već iskusile karantin i praćenje kontakata - kad je njihova bivša komunistička domovina Jugoslavija pre 50 godina savladala poslednju evropsku zarazu velikim boginjama.

Preporučujemo

Jugoslovenske zdravstvene vlasti tada su u samo nekoliko sedmica uspele da vakcinišu 18 miliona ljudi i broj mrtvih da zadrže ispod 40.

Nekima je takva efikasnost probudila nostalgiju za socijalističkim vremenima, naročito jer se vreme koronavirusa poklopilo s 40. godišnjicom smrti Josipa Broza Tita.

Mnogi se sećaju dobro organizovanog i besplatnog zdravstvenog sistema koji u mnogočemu nadmašuje današnji, koji je godine razvoja izgubio u ratovima 90-ih godina, piše Hina.

Danas se bolnice u regiji muče kako da zadrže kvalitetne lekare i sestre koje bolje plate i profesionalne ponude mame u inostranstvo.

- Neki su voleli socijalizam, neki nisu, ali svi su verovali u zdravstveni sistem - kaže srpski epidemiolog Zoran Radovanović, koji je radio na suzbijanju zaraze velikih boginja 1972. godine.

- Niko odluke lekara nije dovodio u pitanje i svi su hteli da se vakcinišu - dodaje Radovanović.

Danas poverenje u medicinu potkopava sve rašireniji "antivakserski" pokret, koji je u regiji dobio zamah izjavom teniske legende Novaka Đokovića.

On je nedavno dospeo na naslovne strane nakon opaske da se protivi vakcinaciji protiv koronavirusa kao uslovu za učestvovanje na teniskim turnirima, a šokirani epidemiolozi brzo su pokušali da poprave štetu.

Vakcinisanje gramofonskim iglama

'Ne' vakcinaciji nije bila opcija u Titovo vreme. On je bio na čelu Jugoslavije kad se kosovski Albanac zarazio na putu u Irak i velike boginje uneo u zemlju.

Pošto taj virus nije bio viđen od 1930., lokalni lekari nisu odmah povezali simptome, groznicu, glavobolju, umor, osip i plikove, s velikim boginjama.

Kad je shvaćeno o čemu se radi, mašinerija Titove komunističke države krenula je u akciju. Vlasti su uspostavile karantin u hotelima i kampovima i naredile masovno vakcinisanje populacije.

- Vojska, policija i svi lekari bili su uključeni u potragu za zaraženima i u vakcinaciju - seća se Ana Gligić, virolog u penziji.

Neki lekari koji su ostali bez injekcija snalazili su se tako što su pacijente vakcinisali gramofonskim iglama umočenim u vakcinu.

- Bila sam srednjoškolka kada je vakcinacija počela. Dva puta sam morala da idem, jer mi se prva vakcina nije primila. Jednostavno nisam odreagovala - priseća se Beograđanka Snežana Nikolić.

Gordana Vukmirović (75) se seća kako je medicinski tim iz lokalne bolnice došao u njenu firmu da bi vakcinisao sve zaposlene.

- Uprkos tome, život je bio normalan, išli smo na posao, gradski prevoz je funkcionisao, radnje su radile - priča Gordana.

Praćenje kontakata takođe je bilo organizovao. Samo je u Beogradu intervjuisano više od 3.000 ljudi, pokazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije.

Na Titovo odobrenje čekali su tri dana

Nakon tri meseca bitka je bila dobijena. Ukupno je bilo 175 zaraženih i 35 umrlih. Zaraza se nije prelila preko jugoslovenskih granica.

Izolovani u svojim domovima, mnogi s područja bivše Jugoslavije su ponovo pogledali film "Variola Vera". Gledajući unatrag, lekari su pohvalili Tita što se nije mnogo pojavljivao u javnosti tokom krize. Ali, kao i u drugim stvarima, on je odlučivao.

- Tito je bio taj koji je trebalo da odobri da javno proglasimo epidemiju i trebalo mu je tri dana da to uradi - rekao je Radovanović.

- Mi smo ljude u međuvremenu stavljali u karantin, ali im nismo smeli reći zašto - rekao je on.

(Telegraf.rs)