Od histerije do očaja: Kako su ljudi reagovali na pandemije tokom istorije

Od argumenata za nošenje maski do protesta izvan bolnica, istorija pokazuje neke zajedničke niti u ljudskom odgovoru na pandemiju

Zarazne bolesti ostavljaju pustoš na ljudske zajednice od davnina. Od razbijanja keramike u drevnoj Siriji do napada na lekare 1830-ih, postoji mnogo zabeleženih primera očaja i haosa koji su doživeli oni koji su živeli tokom pandemija.

Preporučujemo

Ovako su ljudi reagovali na pandemije tokom istorije:

Justinijanova kuga

Justinijanova kuga je započela 541. godine i povremeno se vraćala sve do sredine osmog veka. Procenjuje se da je zbrisala više desetina miliona ljudi, mada je zbog ograničenih dokaza teško znati pravi broj.

Bolest je uzrokovala bakterija "Yersinia pestis", koju prenose buve i glodari. Kuga se proširila po centralnoj Aziji, Evropi i Mediteranu. Nedavna genetska istraživanja različitih sojeva bakterije koja je izazvala kugu otkrila su nove dokaze o tome na lokacijama širom Britanije, Nemačke, Francuske i Španije, prenosi Gardijan.

Tadašnje populacije u velikoj meri verovale su da je kuga Božji čin.

-Ljudi su možda pomislili da je Bog probio regije i njihove atmosfere, pa da bi se suprotstavili tome pokušali su da očiste vazduh - rekao je profesor JN Hajs.

On se poziva na primer rasprostranjenog lomljenja keramike u Siriji u sedmom veku.

- Bilo je namerno razbijanje lonaca; ljudi prave buku. Ovo može biti ilustracija populacije koja je doživela traumatični šok. To je možda urađeno u panici, ali možda i kako bi se nekako poremetila i očistila atmosfera - rekao je on.

Crna smrt

Crna smrt se proširila širom Evrope, Bliskog Istoka i severne Afrike sredinom 14. veka, odnevši živote negde između trećine do polovine stanovništva. Pandemiju je izazvala ista smrtonosna bakterija koja je izazvala i Justinijanovu kugu.

Proširila se i trgovinskim putevima, došavši do Evrope preko trgovačkog centra Italije 1347. Nedavni napredak u DNK istraživanjima povezao je Crnu smrt sa drugim granama kuge koja je kružila Evroazijom u to vreme.

Savremena razumevanja Crne smrti zasnovana su na idejama greha i apokalipse, Božjim delima i poravnjanjima planeta. Mnogi su se okrenuli molitvi.

Prof Adrian R Bel, istoričar finansija, kaže da su katolički sveštenici formirali neku vrstu prvog borbenog reda u Evropi.

- U 14. veku bila je velika potražnja za sveštenicima. Svi koji su umirali morali su da dobiju poslednje obrede, što je značilo da je broj smrtnih slučajeva među sveštenicima bio ogroman - rekao je on.

Postoje takođe dokazi da su ljudi pokušali da shvate razaranje žrtvovanjem stranaca. U Engleskoj je bilo nasilnih napada na flamske trgovce i tkače.

- Bilo je nereda protiv Flamanaca, jer su ljudi pokušavali da se izbore sa neobjašnjivim. To se takođe dogodilo kasnije tokom nemira oko seljačkog bunta, koji su usledili nakon decenija trauma od gubitka stanovništva i klasnog sukoba - ljudi su napadali strance izv svih razloga, osim toga što su bili drugačiji - rekao je Bel.

Druga pandemija kolere

U 19. veku bilo je šest pandemija kolere. Poreklom iz Indije, bolest je prvi put stigla u Evropu 1831. godine tokom druge pandemije, vojnim i trgovačkim putevima. U Britaniji je bolest prvi put zabeležena u Sanderlandu, odakle se proširila širom zemlje, tokom 1831-32. godine ubivši 32.000. Danas je raširena i smrtonosna bolest u mestima gde ljudi nemaju pristup dovoljnim sanitarnim sredstvima i čistoj vodi.

Smrtnost od kolere bila je visoka i ljudi su umrli ubrzo nakon zaraze. Bolnice su bile postavljene u većini većih gradova, ali postojao je otpor ovoj državnoj intervenciji: izbili su nemiri i napadnuti lekari. Ljudi su bili sumnjičavi prema lekarima, kojima su morali da plaćaju lečenje, i plašili su se da će njihova tela biti uzeta za disekciju ukoliko umru.

- Ljudi nisu verovali lekarima, nisu verovali vladi i bili su ranjeni od strane priča iz štampe. Povrh svega, "Frankenštajn" Meri Šeli je u to vreme bio popularan roman, pa je bilo puno gotičkih slika oko tela i leševa - rekla je dr Katrina Navikas, istoričarka 19. veka.

Nepostojanje znanja o bolesti možda je pogoršalo žestoku atmosferu. Tek kasnije tokom veka utvrđeno je da se kolera širila vodom, a ne vazduhom, i kao rezultat toga nije bilo jasno kako medicinska struka ili država to mogu izlečiti.

- Nisu bili sigurni kako se širi kolera, samo su se uplašili i zbog toga je delom došlo do nereda. Ljudi su želeli sigurnost ekspertskog znanja, ali tada ga jednostavno nisu imali - dodala je Navikas.

Može li nam istorija pomoći da razumemo sadašnjost?

Neki istoričari medicine smatraju da proučavanje ranijih pandemija može poboljšati naš uvid u kontekst zaraznih bolesti u 21. veku.

Monika H. Grin, profesorka istorije medicine, kaže da istorijska analiza čak i prve pandemije kuge može pomoći našem razumevanju kako se bolest danas kreće.

- Bakterijske pandemije su različite od virusnih pandemija, ali one i dalje prelaze na ljudsku populaciju. U pogledu ljudske aktivnosti i načina na koji ljudi reaguju na pretnje i promene, proučavanje drevnih kuga može da obogati naše razumevanje - rekla je ona.

Dr Katjan Gejnti, istoričar medicine i tehnologije 20. veka, daje istorijsku perspektivu na četiri pandemije prošlog veka, ističući neke tačke upoređivanja u smislu kako razmišljamo - i razgovaramo - o bolesti.

U nastavku su prikazane razmere smrtnih slučajeva povezanih sa ove četiri pandemije, uključujući prva četiri meseca od koronavirusa.

Španska groznica 1918-1919.

Između 20 i 50 miliona ljudi umrlo je tokom Španskog gripa ili groznice, najrazornije pandemije gripa u prošlom veku. Za Gejntija je jedno od najupečatljivijih poređenja javnozdravstveni odgovor.

- Tokom pandemije Španskog gripa stavili su karantin. Podigli su hitne bolnice. Imali su argumente o korisnosti maski. Uprkos izuzetnom napretku koji smo primetili u drugim oblastima zdravlja, naš javni zdravstveni odgovor je u velikoj meri nepromenjen. Naša očekivanja o javnom zdravlju znatno se razlikuju od ostalih oblasti zdravstvene zaštite - rekao je on.

HIV/AIDS od 1981.

Pandemija HIV-a počela je početkom 1980-ih i do sada je rezultirala smrću više od 32 miliona ljudi.

Gejnti predlaže da trenutna pandemija HIV ilustruje koliko političko označavanje pandemije može da bude.

- HIV baš i nije na našem radaru pandemije. U početku je ta nevidljivost bila rezultat dobro poznatih predrasuda koje su se u vrlo ranoj fazi stvorile kada je u pitanju HIV. Danas to proizilazi iz činjenice da HIV prati postojeće linije nejednakosti. Pored toga što priznaje svoje žrtve jednakim sa onima iz bilo koje druge pandemije, razumevanje HIV-a kao pandemije pomaže nam da se suočimo sa vlastitim zdravstvenim predrasudama, nečim što trenutni koronavirus može ili ne mora da ispuni - rekao je on.

Svinjski grip 2009-2010.

Bilo je više od 18.500 laboratorijski potvrđenih umrlih od svinjskog gripa tokom pandemije, ali statističko modeliranje sugeriše da bi istinski stepen smrti mogao biti čak 570.000.

Nije bilo neobično da retorika oko svinjskog gripa bude bliža nacionalnoj bezbednosti nego zdravstvenoj zaštiti.

- Jezik spremnosti i nacionalne sigurnosti koji je u zajedničku upotrebu donet za vreme Hladnog rata lepo se primenjivao na zarazne bolesti. U kontekstu posle 11. septembra, ovaj jezik prešao je iz korisne metafore u stvarnu politiku, sasvim izričito u SAD-u, gde su prirodne katastrofe i epidemiološka bolest stavljeni u nadležnost Ministarstva za unutrašnju bezbednost. Svinjski grip, poput korona virusa danas, nije bio samo pretnja nacionalnoj bezbednosti. To je bio zvanični protivnik - dodao je on.

Korona virus 2020.

Više od 228.000 ljudi je umrlo, a više od tri miliona obolelo od početka januara.

Gejnti kaže da je u poređenju sa istorijskim pandemijama jedna od najupečatljivijih stvari koja se dosad pojavila jeste to kako su se male države pripremile za to, uprkos tome što su mesecima gledale kako se razvija u Kini.

- U prošlosti nije postojala ista vrsta ili brzina komunikacije o kretanju bolesti. Nije teško razumeti da su 1918. vesti o bolesti putovale sporije i da su reakcije posle toga bile sporije. Međutim, danas je teže oprostiti nepripremljenost - zaključio je on.

(A. M.)