Masakr u Pančevu koji je zaledio svet: Ubili nevinih 36 ljudi zbog pijanog Nemca, porodice gledale

Snimak zločina u Pančevu gledan je širom sveta jer je jedan od retkih u boji i jedan od najstrašnijih zapisa nemačkih zločina. Važno je da se ne zaboravi i da se ne ponovi

Većina javnosti u Srbiji bila je juče preokupirana obeležavanjem 75 godina od oslobađanja koncentracionog logora Jasenovac, u kom je nekoliko stotina hiljada Srba, Jevreja i Roma na ubijeno na mučki i užasan način.

Preporučujemo

Kolika je bila svirepost tog logora u kom su deca stavljana u peći, govori i mišljenje više istoričara koji smatraju da je Jasenovac bio još brutalniji od Aušvica. Međutim, skrajnuto od pogleda javnosti, pre dva dana bila je i 79. godišnjica užasnog zločina u Pančevu, u kom je stradalo 36 osoba.

Svirepom zločinu prethodilo zataškavanje

Prema rečima nekih istoričara, povod za ovaj bezumni zločin bilo je stradanje jednog nemačkog vojnika koga je ubio drugi pripadnik Vermahta u pijanom stanju, povodom proslave rođendana Adolfa Hitlera u Pančevu 20. aprila. Kako bi se zataškao ovaj zločin, insceniran je napad na nemačku patrolu u neposrednoj blizini Starog pravoslavnog groblja u Pančevu.

Nemci iz Pančeva iscenirali su napad na nemačku vojsku sa srpskog groblja, želeći na taj način da kod vojnih vlasti ovo prikaže kao napad izvršen od strane Srba, da bi se na taj način izazvao revolt kod nemačke vojske protiv Srba. Nemačka vojska je odgovorila mitraljeskom i puščanom paljbom, a oni koji su pucali sa groblja, a to su bili Folksdojčeri - članovi Kulturbunda - odmah su napustili prostor srpskog groblja. Sutradan je u gradu osvanuo plakat, izdat po nalogu komandanta mesta Bandelova, u kome je pisalo da će za svakog ubijenog nemačkog vojnika biti „obešeno 10 Srba.

Jedan od motiva za ovaj zločin takođe je bilo je streljanje devet lokalnih pančevačkih Nemaca koji su bili nacistički nastrojeni, koje je ubila Vojska Kraljevine Jugoslavije uoči dolaska nemačkih okupacionih trupa u grad i povlačenja jugoslovenske vojske. Reč je o organizovanim petokolonašima koji su pokušali da razoružaju grupu jugoslovenskih vojnika koja se povlačila prema Beogradu.

Zločin nad 36 žitelja Pančeva inicirali su lokalni nacisti, pre svega Jakob Avender, jedan od lidera nacističkog pokreta među vojvođanskim Nemcima. Za vreme njegovog aktivnog političkog rada od sredine 1930-ih Pančevo je postalo najznačajnije uporište nacističkog pokreta među jugoslovenskim Nemcima.

U ovom gradu nacifikovana folksdojčerska omladina bila je organizovana u okviru tzv. „Obnovitelja“ koji su krajem 1938. preuzeli rukovođenje Kulturbundom. Lokalni nacisti su u Pančevu izdavali svoje glasilo i imali su knjižaru.

“Suđenje” koje je trajalo dva sata

Oko 100 ljudi uhapšeno je 21. aprila i izvedeni su pred vojni sud. Suđenja u pravom smislu reči nije ni bilo, zapisnik o saslušanju privedenih nije vođen, optuženima nije data mogućnost da se brane. Štaviše, na suđenju nije doneta ni formalna presuda, već je predsedavajući usmeno saopštio žrtvama presudu.

- Ti štrik, ti kuglu - kazao je on.

Celo suđenje obavljeno je u roku od dva sata: 36 ih je osuđeno na smrt, a četvoro je oslobođeno.

Egzekucija nevinih Pančevaca

Istog dana, odnosno 21. aprila streljane su četiri osobe. Sutradan, 22. aprila 1941. godine obešeno je 18 osoba i streljano je 14. Najpre je izvršeno vešanje na Starom pravoslavnom groblju. Porodice obešenih bile su naterane da dođu na groblje i da posmatraju egzekuciju. Sem toga, velik broj lokalnih Nemaca posmatrao je vešanje i streljanje, o čemu svedoči film na kome se vide nemački civili, neki od njih sa nacističkim oznakama, kako zagledaju u leševe streljanih.

Vešanje je izvršio lokalni Nemac, limar Herman Brum, koji će poginuti 1943. u Bosni u borbi protiv partizana kao pripadnik 7. SS divizije „Princ Eugen“. Streljanje su izvršili pripadnici Vermahta.

Ljudi koji su obešeni su: Milanović Milan, Milivojević Milutin, Cadik Jakov, Koceš Franja, Caran Milorad, Azicki Pera, Mirđić Đorđe, Žestić Vladimir, Maksin Jovan, Topolovački Aleksandar, Skovran Mirko, Ristić Ljubomir, Jeftić Milenko, Adamović Jovan, Stojkov Dušan, Radak Kosta, Ćosić Taja, Šiškulović Darinka (svi iz Pančeva, sem Milivojevića koji je bio iz Omoljice pokraj Pančeva).

Streljana su sledeće osobe: Humanović Tihomir, Grobanović Ivan, Tešanović Gojko, Pantelić Sava, Hadžić Dušan, Grujuć Đura, Haker Šandor, Markov Toma, Perić Steva, Crni Đura, Novak Marijan, Milenković Dragutin, Nedić Pera, Dimković Tihomir, Atanacković Draga, Atanacković Radivoj, Avramov Vasa, Pinter Stevan (svi iz Pančeva).

Sve žrtve, i obešene i streljane, ostavljene su na tom mestu 24 časa, posle čega ih je rodbina sahranila. Istovremeno su sahranjene i četiri žrtve koje su dan ranije streljane.

“Obavio ubistvo sa zadovoljstvom”

Gerhard Gronefeld, nemački vojni fotograf, snimio je egzekuciju Srba.

Vešanje je dobrovoljno izvršio jedan Folksdojčer, mesarski pomoćnik koji ovaj "jezivi posao" kako je napisao Gronefeld, "obavio sa velikom brutalnošću i očitim zadovoljstvom".

Imena nastradalih

Ovo su imena ljudi koji su ubijeni od strane nacističkih snaga: Milanović Milan, Milivojević Milutin, Cadik Jakov, Koceš Franja, Caran Milorad, Azicki Pera, Mirđić Đorđe, Žestić Vladimir, Maksin Jovan, Topolovački Aleksandar, Skovran Mirko, Ristić Ljubomir, Jeftić Milenko, Adamović Jovan, Stojkov Dušan, Radak Kosta, Ćosić Taja, Šiškulović Darinkaumanović Tihomir, Grobanović Ivan, Tešanović Gojko, Pantelić Sava, Hadžić Dušan, Grujuć Đura, Haker Šandor, Markov Toma, Perić Steva, Crni Đura, Novak Marijan, Milenković Dragutin, Nedić Pera, Dimković Tihomir, Atanacković Draga, Atanacković Radivoj, Avramov Vasa i Pinter Stevan.

Pogledajte snimak koji je obišao ceo svet jer je jedan od najređih i najsurovijih prikaza nemačkih zločina:

Da se nikad ne zaboravi i nikad ne ponovi  

Novinari portala Telegraf.rs zaputili su se prošle godine u Pančevo, tragom strašne priče o zatvoru koji je sakriven u katakombama muzeja. Zidovi, koji predstavljaju dnevnik stradanja građana Pančeva od strane nacista, nalaze se u katakombama Narodnog muzeja ovog grada i podsetnik su na užasne zločine koji su se ovde odvijali. Čim zakoračite u podrum muzeja gde je bio zatvor, imate osećaj da ste zakoračili u prošlost. Vrata ćelija, koje još uvek odišu jezom, otvara nam viši kustos muzeja, istoričar Srđan Božović.

Pogledajte snažnu, našu reportažu, koju nećete videti ni na televiziji ni na drugim portalima:

(Telegraf.rs)