Svi znaju kako je potonuo Titanik, ali niko ne zna da je na njemu bila i jedna afroamerička porodica

Džozef, sa trudnom suprugom i dve ćerke bio je među putnicima luksuznog broga koji je doživeo tragičnu sudbinu

Tragična sudbina Titanika, koji je potonuo 15. aprila 1912. godine odnevši živote skoro 1.500 putnika i dalje privlači pažnju ljudi širom sveta. Na njemu je bila i jedna afroamerička porodica, o kojoj se malo zna.

Preporučujemo

Svi dobro znamo priču o Titaniku: parobrod poznat po svojoj brzini i luksuzu zanemario je upozorenja na ledeni breg i udario u njega. Potonuo je, a sa sobom odneo živote velikog broja putnika.

Dok je potonuće Titanika postalo jedno od najpoznatijih brodoloma svih vremena, priča o jedinoj afroameričkoj porodici na brodu u velikoj meri je isključena iz istorije.

Džozef Filip Lemersi Laroš rođen je na Haitiju, a na Titaniku je putovao u drugoj klasi. Sa njim je bila trudna supruga i dve ćerke, Simon i Luiz, prenosi portal Thegrio.com.

Rođen u moćnoj porodici 26. maja 1886. godine na Haitiju, Džozef je bio nećak predsednika Haitija Sinsinatusa Lekonta. Kao dete, pokazao je zanimanje za inženjerstvo i poslat je da studira u Francusku sa 15 godina.

Dok je bio u poseti malom francuskom selu nekoliko godina kasnije, upoznao je Žulijet, svoju buduću suprugu. Nakon što je dobio diplomu inženjerstva, okrenuo se pariskom tržištu rada.

Bio je veoma obazovan, tečno je govorio engleski, francuski i kreolski. Dolazio je iz imućne porodice koja je plaćala njegovo obrazovanje. Ali i dalje je bio Afroamerikanac koji je živeo u Evropi u 20. veku. Rasizam je stvorio nepremostivu barijeru zbog koje se borio da pronađe adekvatan posao. S rastućom porodicom i malo prilika da ih obezbedi u Francuskoj, Džozef i Žulijet odlučili su da se vrate na Haiti 1912. godine.

Srećna zbog vesti o povratku porodice, njegova majka kupila im je karte za prvu klasu na francuskom brodu "La France".

Međutim, zbog konfliktnih smeštaja koji bi mlade roditelje ostavili bez direktnog pristupa svojoj deci, oni su zamenili karte za putovanje drugom klasom na novom brodu, Titaniku.

Niko od njih nije mogao ni da pretpostavi da će ih ta odluka odvesti u smrt.

Porodica se na Titanik ukrcala 10. aprila 1912. u francuskom Šerburu. Tokom naredna tri dana uživali su u nekoliko pogodnosti koje su imali putnici druge klase - raskošne sobe, trpezarijski salon, biblioteka i tri palube za šetnju.

Postoje sukobljeni i uglavnom nepotvrđeni izveštaji o rasizmu koji su iskusile porodica Laroš i drugi putnici koji nisu bili bele boje kože.

Ipak, njihovo putovanje preko Severnog Atlantika naglo se završilo u noći 14. aprila. U pokušaju da stignu do luke Njujork, pre predviđenog vremena, posada Titanika zanemarila je izveštaje o velikim ledenim santama oko njih.

Oko 23.40 sati Titanik je udario u ledeni breg.

Sa čamcima za spasavanje dovoljnim za samo polovinu od 2.200 putnika, brod koji je bio opisan kao "praktično nepotopljiv", bio je loše pripremljen za tu situaciju. Putnici su se nasukali nasred okeana, pri čemu su se temperature spuštale ispod smrzavanja.

Porodicu je probudio član posade i rekao im da požure do palube i čamaca za spasavanje. Žulijet nije govorila engleski i bila je zbunjena zbog onoga što se događalo. Pratila je svog supruga do brodske palube. Nešto iza ponoći, članovi posade dobili su naređenje da prvo ukrcaju žene i decu. Džozef se oprostio od svoje trudne supruge i dve ćerke dok su se ukrcavali u čamac za spasavanje broj 14, obećavši da će se ponovo ujediniti u Njujorku.

Džozefa više nikada nisu videli. Malo se zna o poslednjim trenucima njegovog života. Titanik je potonuo malo posle dva sata posle ponoći 15. aprila.

Otprilike 1.500 ljudi bačeno je u ledene vode, dok se brod razbio na dva dela i započeo svoj konačni spust do morskog dna.

Žulijet i njena deca spasena su zajedno sa još 700 preživelih nekoliko sati kasnije. Kada su stigli u Njujork tri dana kasnije dočekala ih je masa i novinari. Uzalud je tražila u masi svog supruga, nadajući se da je možda spasen drugim brodom. Njegovo telo nikada nije pronađeno.

Sledećih nekoliko godina bilo je veoma tragično za porodicu. Žulijet se sa ćerkama vratila u Francusku, a onda je na svet donela sina kojem je dala ime Džozef. Njegov ujak Sinsinatus Lekont poginuo je kada je eksplozija raznela palatu nekoliko meseci nakon što je Titanik potonuo.

Žulijet je 1918. dobila nagodbu u iznosu od 150.000 franaka (skoro dva miliona američkih dolara, prilagođeno vremenu i inflaciji) od vlasnika Titanika, "White Star Line".

Otvorila je malu prodavnicu odeće u svom domu kako bi pomogla da izdržava porodicu. Luiz, njeno poslednje preostalo dete, umrlo je 1998. godine.

Godinama je verovatno da ljudima druge boje kože nije bilo dozvoljeno da plove Titanikom.

Ali Džozef Laroš je bio na tom brodu, zajedno sa svojom porodicom.

(A. M.)