Džonson zbog korone, Čerčil zbog moždanog udara, a evo zašto je i Tačer na kratko morala u bolnicu
Britanski premijer Boris Džonson bio je tri dana na intenzivnoj nezi zbog korona virusa. Njegov slučaj nije presedan u britanskoj istoriji
Britanski premijer Boris Džonson bio je tri dana na intenzivnoj nezi zbog korona virusa, a za to vreme morao je da napravi pauzu, te ga je na poslu zamenio Dominik Rab, ministar spoljnih poslova. Neobično, po britanskom ustavu ne postoji aranžman po kom bi odmah bio postavljen zamenik na funkciju ukoliko se lider povredi ili iznenada umre.
Trenutak u kom je Džonson morao da dobije zamenu nije presedan u britanskoj istoriji. U prošlosti su i drugi premijeri imali zdravstvene probleme zbog kojih su morala da se nađu rešenja.
Vinston Čerčil
Čerčil, koji je bio britanski premijer od 1941. do 1945, a onda ponovo od 1951. do 1955. doživeo je moždani udar tokom drugog mandata kada je imao 79 godina.
To se dogodilo u junu 1953, a već narednog dana je prisustvovao dvosatnom sastanku kabineta. Iako je, kako se navodi u knjizi Endrua Robertsa, Čerčil govorio manje nego inače, niko nije shvatio šta se dogodilo.
Čerčil je prvo otišao u svoju kuču na selu, a onda i u svoju zvaničnu kuću gde se oko dva meseca oporavljao.
U to vreme, Entoni Idn, Čerčilov naslednik u čekanju, takođe je bio ozbiljno bolestan i prošao kroz operacije žuči u aprilu.
- On nije bio u mogućnosti da preuzme Čerčilovu ulogu i to je prouzorkovalo malu krizu - navodi profesor moderne istorije Kevin Ruane.
Na kraju je sve palo na Ričrda Ostina Batlera, tadašnjeg kancelara Trezora, da vodi kabinet do sredine avgusta dok se Čerčil ne vrati.
Istoričari navode da je Čerčil najvećim delom radio iz kreveta, a velika razlika između onoga što se tada desilo i ovoga što se danas događa je što gotovo niko nije znao da je Čerčil doživeo moždani udar, osim kraljice Elizabete II i nekih ministara.
Do oktobra 1953. Čerčil se potpuno oporavio i vratio na posao, ali je premijer imao skoro 80 godina, imao je problem sa sluhom. Nakon što je napustio kabinet u aprilu 1955. imao je seriju moždanih udara, a umro je u januaru 1965. godine.
Entoni Idn
Čerčilov naslednik Entoni Idn borio se sa dugogodišnjim zdravstvenim problemima, uključujući i depresijom, žuticom i kamenjem u žuči, te je podneo ostavku nakon samo dve godine svog mandata 1957, nakon što su ga lekari upozorili da je njegov život ugrožen ako nastavi sa dužnošću.
Odstupio je na vrhuncu krize u Sueckom kanalu. Bojeći se nove arapske alijanse, Idn je prekinuo isporuku nafte Evropi i zaverovao se sa Francuskom i Izraelom kako bi zauzeo kanal. Potez je izazvao međunarodnu kritiku i Idn je bio primoran na ponižavajuće povlačenje.
U novembru 1956. godine, Idn je otišao na Jamajku na tri nedelje kako bi se oporavio, a vođstvo su preuzeli Harold Mekmilijan, tada upravnik Trezora, kao i Batler.
Prema navodima istoričara, između Batlera i Mekmilijana je postojalo suparništvo. Kada je Idnu januaru 1957. podneo ostavku, čini se da je Mekmilijan pobedio jer ga je kraljica ubrzo imenovala za premijera.
Margaret Tačer
Tačerova je uglavnom bila dobrog zdravstvenog stanja tokom svog mandata od maja 1979. do novembra 1990. i bila poznata po tome što spava samo četiri sata dnevno. Međutim, u avgustu 1983, tada 57-godišnja premijerka, imala je problem sa očnom mrežnjačom, te je morala na operaciju i tri dana je bila u bolnici.
Vilijam Vajtlo, tada zamenik lidera Konzervativne partije, bio je taj koji bi preuzeo njen posao iz dana u dan, ali je njen portparol insistirao na tome da će onda da bude i dalje o svemu informisana i da će svoju dužnost obavljati preko telefona.
Tačerova je 1986. ponovo na dva dana otišla u bolnicu zbog operacije na ruci pošto je patila od stanja koje proz0rkuje da se jedan ili više prstiju trajno savijaju prema dlanu. Desnu ruku gotovo da nije mogla da upotrebljava.
(N. Z.)