Sve što bi trebalo da znate o Danu žena: Kako je sve počelo i zašto žene i dalje izlaze na ulice?

O ovom datumu se govori još od početka 20. veka. Nije povezan isključivo sa jednom grupom ili organizacijom, ali okuplja upravo njih - vlade, ženske organizacije, korporacije... Ovaj dan se širom sveta obeležava predstavama, razgovorima, skupovima, konferencijama, ali i marševima

Međunarodni dan žena u Njujorku 1975. godine; Foto: Profimedia

Međunarodni dan žena je svetski događaj koji slavi dostignuća žena, od političkih do društvenih, ali istovremeno poziva na rodnu ravnopravnost.

O ovom datumu se govori još od početka 20. veka. Nije povezan isključivo sa jednom grupom ili organizacijom, ali okuplja upravo njih - vlade, ženske organizacije, korporacije... Ovaj dan se širom sveta obeležava predstavama, razgovorima, skupovima, konferencijama, ali i marševima.

Evo šta sve treba da znate o ovom datumu.

Kako je sve počelo?

Teško je reći kada je počelo obeležavanje Međunarodnog dana žena. Koreni se mogu pronaći još u 1908. godini, kada je 15.000 žena marširalo ulicama Njujorka zahtevajući pravo glasa, bolju platu i kraće radno vreme.

Godinu dana kasnije, prvi Nacionalni dan žena obeležen je u SAD 28. februara u onosio se na deklaraciju Socijalističke partije Amerike.

Žena po imenu Klara Cetkin, šefica "ženske kancelarije" Socijaldemokratske stranke Nemačke je 2010. godine predstavila javnosti ideju o Međunarodnom danu žena. Ona je tada predložila da bi svaka zemlja trebalo da proslavlja žene jedan dan svake godine kako bi bilo ubrzano ispunjenje njihovih zahteva.

Njujork 1913. godine; Foto: Profimedia

Konferencija sastavljena od više od 100 žena iz 17 zemalja se saglasila sa njom i tako je nestao Dan žena. Prvi put je 1911. godine obeležen u Austriji, Danskoj, Nemačkoj i Švajcaeskoj, 19. marta.

Dve godine kasnije odlučeno je da datum obeležavanja bude 8. mart i od tada do danas Dan žena se obeležava upravo tad. Ujedinjene nacije su datum priznale tek 1975. godine, a bivši američki predsednik Barak Obama je 2011. godine naveo da bi mart trebalo da bude "Ženski istorijski mesec".

Prošlogodišnji protest u Melburnu; Foto: Profimedia

Zašto ga još obeležavamo?

Jednostavno, zbog prvobitnog cilja - postizanje rodne ravnopravnosti žena u svetu - koji je još nije potpuno ostvaren. Razlike u platama između muškaraca i žena i danas postoje širom sveta, a žene još nisu prisutne u jednakom broju u poslu ili politici. Brojke takođe pokazuju da je na globalnom nivou žensko obrazovanje i zdravlje i dalje gore nego kada je reč o muškarcima, a još je izraženo i nasilje nad ženskim polom.

Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma, rodni jaz će se smanjiti do 2186. godine, a žene se na njihov Dan okupljaju da bi pokazale svetu da nejednakost i dalje postoji, istovremeno slaveći dostignuća žena koje su prevazišle ove barijere.

Video: Da li je 8. mart levičarski praznik i zašto se slavi?

(N. Z.)