Samo dvojica srpskih predsednika su posetila Hilandar: Obnova svetinje posle jakog požara još traje

Tokom devet vekova manastir je postao jedan od najznačajnijih duhovnih i kulturnih središta srpskog naroda, to su znali i vladari koji su ga posećivali i bogato darivali, ali nisu svi bili dobrodošli

U noći između 3. i 4. marta 2004. godine izbio je veliki požar u Hilandaru na Svetoj Gori, jednom od najznačajnijih središta srpske kulture i duhovnosti. Požar je počeo oko jedan sat posle ponoći u jednom od dimnjaka severozapadnog konaka koji se naziva Igumenarija, a ubrzo se proširio i na celu severnu stranu. U velikom požaru uništeno je više od polovine kompleksa, ali je danas, 16 godina kasnije, obnovljeno oko 75 posto izgorelog dela drevne srpske svetinje. Hilandar je tokom duge istorije postojanja uspeo da sačuva status "najveće srpske svetinje", a srpski vladari su ga posećivali i bogato ga nagrađivali, potvrđujući njegov značaj za narod. Ono što je još zanimljivo jeste da su ga posetila samo dva srpska predsednika, ali jedan od njih nije bio dobrodošao.

Preporučujemo

Pre 16 godina u katastrofalnom požaru potpuno su uništene renovirana gostoprimnica, igumanske prostorije, deo monaških kelija, Beli konak iz 17. veka, mala crkva iz 17. veka, administrativne prostorije, ali su monasi uspeli da spasu najvrednije relikvije.

Vatrena stihija je zahvatila severozapadni i severoistočni deo manastirskih zdanja, a istragu je vodila grčka policija. Prema zvaničnoj verziji, požar je izazvan tako što se pomerio odžak pošto ga je neki potok potkopao, izleteo je oganj i zapalio manastir.

Sveta carska srpska lavra Hilandar i jedan od najznačajnijih duhovnih i kulturnih središta srpskog naroda, nalazi se na Svetoj Gori, autonomnoj monaškoj zajednici u severnoj Grčkoj, na istočnom kraku poluostrva Halkidiki.

Najznačajnija riznica srpske srednjovekovne kulture

Osnovali su ga na ruševinama starijeg manastira 1198. godine bivši veliki župan Stefan Nemanja (1166-1196) i njegov najmlađi sin Rastko, kasniji Sveti Sava.

Hilandar predstavlja jedno od najznačajnijih središta srpske kulture i duhovnosti. Kroz vekove, relativno zaštićen od napada i pljačkanja, u sigurnosti Svete gore Atonske i njene autonomije, bio je pošteđen sudbine koja je zadesila skoro sve druge srpske manastire.

U Hilandaru je očuvana najbogatija kolekcija originalnih starih rukopisa, ikona i fresaka, tako da on u današnje vreme predstavlja najznačajniju riznicu srpske srednjovekovne kulture uopšte.

Manastir se od 1988. godine, zajedno sa ostalih 19 svetogorskih manastira, nalazi na Uneskovoj listi svetske baštine u sklopu spomenika srednjeg veka objedinjenih pod zaštićenom celinom planine Atos.

Zbog svog velikog značaja za srpski narod i duhovnost, posećivali su ga vladari, ali je poslednjih godina manastir postao mesto na koje su svraćali i pozvani i nepozvani, i poželjni i nepoželjni.

Samo dvojica predsednika u Hilandaru

Od 1991. do 2000. godine Hilandar su posetila dvojica predsednika - Slobodan Milošević i Vojislav Koštunica.

Milošević je na Hilandaru bio 17. aprila 1991. godine, nakon demonstracija 9. marta. Kada je Grčki državni protokol najavio posetu na najvišem nivou, monaštvo se suočilo sa silnim problemima: smeju li jednom ateisti zvoniti sva manastirska zvona, ko će ga dočekati i smeju li ga uopšte dočekati, pisao je nedeljnik Vreme. Iako je svima bilo jasno da je najavljeni gost nepoželjan, posle intervencije grčkih ministarstava spoljnih i unutrašnjih poslova, carigradske i beogradske patrijaršije i više srpskih episkopa, predsednik je pristigao na Svetu goru.

Pet helikoptera u kojima su, između ostalih, bili Milošević, njegov sin i tri grčka ministra, sletelo je u manastirsku baštu, a iguman Pajsije (koji se prethodno sklonio u jedan svetogorski metoh ne želeći da dočeka gosta) pod policijskom pratnjom i takođe helikopterom, sproveden je do Hilandara tačno na vreme da dočeka predsednika.

Tokom obilaska manastira iz kojeg su prethodno pobegli praktično svi monasi, Milošević je "ušao u crkvu, stao nasred nje, gledao malo freske levo-desno, s rukama na leđima prošao pored ikone Bogorodice trojeručice i, nakon nekoliko minuta, izašao", pisao je nedeljnik Vreme.

Iguman Pajsije poklonio mu je kožom ukoričeno Sveto pismo, rekao mu da "ako se po ovoj knjizi bude vladao, i po njoj narodom upravljao - biće uspeha", a napomenuo je i da se bratstvo "neprestano moli Zaštitnici da svojom trećom rukom spere krv s Terazija".

Predsednik se zahvalio, rekao da se "greške događaju", popio limunadu i otišao.

Koštunica "dočekan kako dolikuje"

Skoro 10 godina nije bilo oglašavanje od strane hilandarskog bratstva, sve do jeseni 2000. U trenutku ujedinjavanja antimiloševićevskog fronta, sa Svete gore stiže podrška DOS-u i poziv vernicima da glas daju Vojislavu Koštunici, da bi već 29. septembra stigla i čestitka pobedniku. Ubrzo potom, pristigao je i poziv za posetu, i to baš na dan manastirske slave: Vavedenja.

Novi predsednik Vojislav Koštunica, predsednik savezne vlade Zoran Žižić, gradonačelnici Beograda i Čačka Milan St. Protić i Velimir Ilić, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i još 16 ministara i zvaničnika dočekani su i ispraćeni onako kako dolikuje.

Prvi put posle 55 godina zvonila su sva zvona, bilo je više od 1.500 uglednih gostiju, razmenjeni su pokloni. Koštunica i pratnja prisustvovali su celonoćnom bdenju, obostrano je utvrđeno da "valjak globalizacije ruši sve tradicije i ideale", da je "taj valjak delovao i na Kosovu", ali i da će Srbi i Grci "do smaka sveta ostati ujedinjeni".

Nikolić boravio privatno u Hilandaru

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić posetio je više puta manastir na Svetoj Gori, ali su njegove posete svaki put bile privatne.

Nikolić je u Hilandaru bio 2013. i 2014. godine, a jednom prilikom tamo je boravio sa svojim sinovima.

- Boravak na jednom od najsvetijih srpskih mesta, kao i razgovor sa svetogorskim monasima, daje sasvim drugačiju perspektivu prilikom razmišljanja o svim teškoćama koje su zadesile celu Srbiju i svakog pojedinačno i kako iz te situacije izvući pouke i biti duhovno osnažen i misaono okrepljen - rekli su tada u Nikolićevom kabinetu.

On je, kako su rekli ranije iz njegovog kabineta, svake godine praktikovao da ode u Hilandar i razmeni misli sa srpskim monasima i sasluša njihovo viđenje dešavanja u Srbiji.

Tri srpska vladara za osam vekova

Za skoro osam vekova Hilandar su posetila samo tri srpska vladara: car Dušan 1347, kralj Aleksandar Obrenović 1896, i kralj Petar Karađorđević 1910.

Pored ovih poseta, poslednjih nekoliko decenija manastir su posetili i oni koji su se pripremali za vlast ili je potajno priželjkivali.

Princ Tomislav Karađorđević boravio je na Svetoj Gori čak tri puta: 1964, 1973. i 1994. godine. Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević prvi put je posetio Hilandar 2. novembra 1990. i tom prilikom zasadio maslinu, privilegiju koju su pre toga imale samo krunisane glave.

(Telegraf.rs)