Svi detalji stravične nesreće kod Pariza: Avion se raspao u komadiće, tela su visila sa drveća

Samo nekoliko minuta pošto je avion napustio pistu, teretna vrata su pretpela katastrofu. Otvorila su se i pokidala uzorkujući eksplozivnu dekompresuju koja je presekla kablove neophodne za kontrolu aviona

Na današnji dan, 3. marta 1974. godine, Mekdonel Daglas DC-10 avion "Turkiš erlajnsa" poleteo je sa aerodroma Orli u Parizu ka Londonu. U avionu se nalazilo 346 ljudi, uključujući 11 članova posade. Na letu 981, koji je krenio iz Istanbula, nije bilo ništa neobično i ništa nije sugerisalo da će se taj put razlikovati od bilo kog prethodnog.

Preporučujemo

Ono čega niko nije bio svestan i što niko nije mogao da zamisli je ozbiljna greška u dizajnu stražnjih teretnih vrata koja se prilikom upotrebe ljuljaju prema van. Kako se avion peo, unutrašnji pritisak se povećavao uzorkujući ogromno naprezanje na šrafovima.

Samo nekoliko minuta pošto je avion napustio pistu, teretna vrata su pretpela katastrofu. Otvorila su se i pokidala uzorkujući eksplozivnu dekompresuju koja je presekla važne kablove neophodne za kontrolu aviona.

Let je tog trenutka bio osuđen na propast. Posada je izgubila kontrolu nad letelicom te je avion nosom uronio u šumu izvan francuske prestonice Pariza brzinom od 800 kilometara na sat.

Spasioci su bili suočeni sa užasnim zadatkom da lociraju olupine širom širokog područja pokrivenog šumom. Delovi tela visili su sa drveća, a pokušaji da se svi dokazi skupe za forenzičku istragu bili su izuzetno teški.

Preživelih nije bilo, što je u tom trenutku, bila najgora vazdušna katastrofa na svetu.

Veći deo letelice raspao se u veoma sitne komade. Uzrok je utvrđen dva dana kasnije kada su stigli prvi izveštaji o vratima i mrtvom redu putnika na njihovim sedištima. Iako se prvo sumnjalo da je terorizam u pitanju, ta teorija je brzo odbačena.

Olupina aviona je uklonjena najbolje što se moglo, ali neki putnici nikada nisu identifikovani.

Nakon kvara na vratima, ona su redizajnirana kako tako da bilo kakav unutrašnji pritisak dovede da se vrata zatvore, a ne otvore.

Na mestu gde se avion srušio danas stoji spomenik u čast poginulima.

(N. Z.)