Kako je Španija "rešila" slučaj ukradenih 30.000 beba: Ovako su uspeli da zataškaju aferu veka

Priča o nestalim bebama koja se i danas zataškava

Pilar Navaro je skoro 40 godina verovala da je njena ćerka mrtva. Ona se porodila u privatnoj katoličkoj bolnici u Madridu 1973. godine, ali 24 sata nakon porođanja, babica, koja je bila i časna sestra je Pilar i njenom suprugu rekla da je beba preminula zbog repsiratornih problema.

Sestra je rekla da je bolnica već krstila i sahranila dete i Pilar je napustila bolnicu, a da nikad i nije videla bebu.

Preporučujemo

- Nikad nisam verovala da bi lekar ili časna sestra uradila tako nešto. To nam je bilo neshvatljivo - priča Pilar koja sada ima 68 godina.

Ona je tek 2011. godine, kada se u Španiji pojavila priča o hiljadama nestalih beba, shvatila da je i ona bila žrtva prevare. Sve priče majki i njihovih nestalih beba bile su toliko slične njenim...

Frankovi saradnici uzimali bebe

Otkriveno je naime da su između 1930. i 1980. godine, bebe odvojene od njihovih majki i uvedene u program usvajanja. Mnoge od nestalih beba završile su u porodicama bliskih saradnika diktatora Franciska Franka.

Mnogi stručnjaci veruju da je sve počelo kao Frankov plan da ubije "komunističke ideje" kod žena koje su se borile protiv njegovih fašističkih uverenja. Kanije se ispostavilo da je to veoma unosan posao koji je donosio novac prevarantima dugo nakon Frankove smrti 1975. godine.

- Godinama sam se pitala zašto bi neko želeo da ukrade moju devojčicu - rekla je Pilar Navaro koja je prijavu podnela tek 2017. godine.

Ona veruje da je bila žrtva jer se nije uklapala u sliku "idealne žene" po Frankovim merilima. Bebu je rodila u 23. godini, kada je već bila aktivna u nekim udruženjima i organizacijama koje su se borila protiv režima. Ni njena porodica nije bila reprezentativna, njen deda je čak robijao šest godina jer se borio "na suprutnoj" strani u građanskom ratu.

Rađanje pitanje državnog interesa

- Franko je učinio da majčinstvo bude pitanje državnog interesa i bukvalno je nacionalizovao reproduktivnu ulogu žena - rekla je profesorka Aranzazu Boračero, sa koledža Kvinsboro u Njujorku, koja je godinama istraživala o ovom slučaju.

Za vreme Frankovog režima žene su izgubile sva prava koja su dobila u vreme Druge Španske Republike. Razvod je bio nezakonit, kao i preljuba. Žene nisu mogle da otvore račun u baci, da dobiju ugovor u radu, kao ni da napuste državu bez pisane saglasnosti oca ili supruga. Od njih se očekivalo da rađaju decu i da održavaju konzervativno katoličko domaćinstvo.

- Ipak, neke žene su smatrane boljim majkama od drugih i to je trenutak kada kreće krađa beba - rekla je svojevremeno Boračero.

Španski psihijatar Antonio Valeho-Niera bio je vodeća figura iza ideje da je nasleđena marksistička ideologija i da republikanske žene nose ono što je on nazvao "crvenim genom". Uz Frankovu podršku i u vreme kada je eugenika bila popularna širom Evrope i Sjedinjenih Država, Valeho je tražio da se deca odvoje od majki koje su bile umešane u Republikansku stranku - bez obzira na to da li su politički aktivne ili sestre, supruge ili majke političkih disidenata i zatvorenika.

Žene nisu imale pojma šta se događa

- Praksa trgovine bebama navodno se nastavila tokom Frankove diktature, kada je finansijski aspekt dobio prednost - rekla je Boračero i dodala da su se oni usmerili na žene iz radničke klase, samohrane žene, mlade žene i žene koje su bile društveno i politički aktivne.

- Režim je imao veliko nepoverenje u radničku klasu, jer je radnička klasa bila motor republičke revolucije iz 1936. godine. Deca radničke klase su bila posebno uznemirujuća tema.

Smatra se da je ideja da se "deca iz radničke klase mogu odgajati tako da dovedu u pitanje diktaturu", poslužila je kao moralno opravdanje lekarima i časnim sestrama koje su bile upetljane u taj sraman proces.

Soledad Lukue, profesor fonetike i lingvistike na madridskom Univerzitetu Karlos III, kaže da u poređenju sa drugim žrtvama Frankovih zločina - onima koje su bile mučene, zatvorene ili ubijene - ženske žrtve trgovine bebama nisu imale pojma šta se dešava.

- Ako imate autoritetne ličnosti poput sestara, sveštenika, lekara koji vam kažu da grešite, većina žena odlazi potpuno u neznanju ili sa malo sumnje - rekao je Lukue koji je vodio organizaciju koja pomaže žrtvama da pronađu svoje poreklo.

Kada su insistirale da vide svoju mrtvu decu ženama su lekari, a neretko i članovi porodice, govorili da se ne opterećuju i da nastave dalje sa svojim životima. Zbog toga su mnoge od njih tek kasnije shvatile da su bile žrtve i da su im deca oteta.

- Bile su ljute što nisu shvatile šta se tada dogodilo. Osećale su bespomoćnost zbog neznanja šta sada mogu da urade. Postoji ogromna usamljenost kada ste proveli toliko godina prolazeći u vašoj glavi da li je to stvarno ili nije ili da ste poludeli - rekla je Lukue.

Do danas, nijedna španska vlada nije javno priznala da se vrši trgovina bebama. Postoji neslaganje oko toga da li je takva praksa bila zločin iz Franka; neki tvrde da se crno tržište razvijalo dok je pokojni diktator bio na vlasti. Ali Boračero kaže da je, iako je ideološko opravdanje bilo implicitnije tokom 1930-ih, to trajalo decenijama.

Ines uspela da dokaže da je žrtva, ali ne i da naplati štetu

U Španiji je prvo suđenje u slučaju nestalih beba održano u junu 2018. godine. Tada je Ines Madrigal (51) optužila doktora Edvarda Vela, ginekologa u penziji, da ju je oteo kao bebu i falsifikovao dokumenta tako da izgleda da je majka koja je usvojila bebu ustvari detetova prava majka.

Suđenje je prekinuto nakon jednog svedočenja i odloženo za septembar iste godine. Ines je uspela i prošle godine je na sudu dokazala da je Frankova žrtva i uspela je da nađe svoju biološku porodicu. Saznala je da ima četvoro braće i sestara, ali i da ju je navodno majka svojevoljno dala na usvajanje, zbog čega Ines nije uspela da naplati štetu od države.

Jedna od hiljadu

Njen slučaj bio je samo jedan od najmanje 3.000 slučajeva nestalih beba u toj zemlji. Za neke od prijavljenih slučajeva je vođena istraga, a mnogi predmeti su bili "gurnuti u fioku" rekli su eksperti i advokati koji su se godinama bavili ovim slučajem.

Bivši sudija u Španiji je rekao da je svojevremeno prijavljeno oko 30.000 slučajeva, a veruje se da nekoliko hiljada roditelja nikad nije ni prijavilo da su im deca oteta.

Mnoge slučajeve je sud u Španiji odbacio uz obrazloženje da su slučajevi zastareli.

(I. N.)