Dan kada su žene u Švajcarskoj konačno dobile pravo glasa: 28 godina kasnije opet su izašle na ulice
Na kantonalnom nivou prvi su svojim ženama glasanje dopustili francuski kantoni: Vaud, Nešatel i Ženeva. Nemački kantoni su kasnili
Na današnji dan 1971. godine žene u Švajcarskoj su referendumom dobile pravo glasa. Ova zemlja je tako postala jedna od poslednjih evropskih država koja je ženama dala to pravo, a razlog za to delom je bila konzervativnost Švajcaraca koji su na referendum, paradoksalno, bili jedini koji su mogli da glasaju.
Jedan takav referendum održan je i 1959. godine, ali su se tada švajcarski muškarci usporitivili mogućnosti. Zanimljivo je je i da je godinama veliki procenat žena bio protiv ovog prava.
Preporučujemo
Dan kada je celo kraljevstvo plakalo: Elizabeta II je u Keniji saznala za smrt oca
Ono kad najsmotaniji razbojnici Divljeg zapada pokušaju da opljačkaju voz
Na kantonalnom nivou prvi su svojim ženama glasanje dopustili francuski kantoni: Vaud, Nešatel i Ženeva. Nemački kantoni su kasnili.
Najtvrdokorniji kanton je bio Apenzel Inerhoden, kog su tek pristisci sa svetkog nivoa prislili da 1990. godine da ženama pravo glasa.
Referendum je održan 7. februara 1971. godine i tada je 66 odsto birača bilo "za", a 34 odsto "protiv".
28 godina kasnije žene ponovo izašle na ulice
Švajcarska je jedna od najbogatijih zemalja na svetu, ujedno je i zemlja u kojoj je stepen demokratije na najvišem nivou. Međutim, sve do 1991. godine, neke žene u Švajcarskoj i dalje nisu imale pravo glasa. Dok su žene 14. juna 1991. marširale za svoja prava, Federalni Vrhovni sud prinudio je jedini preostali kanton gde su samo muškarci imali pravo glasa, da promeni pravila.
Ipak, ređale su se generacije, a žene su se ponovo 14. juna 2019. godine, tačno 28 godina kasnije, širom zemlje vratile na ulice. One su krenule da protestuju jer jednakosti u polovima i dalje nema. Nema je na poslu, odnosno u zaradama.
Osim što su tražile ista primanja za isti obavljeni posao, žene koje protestju tražile su priznanje "ženskog rada" kako bi zauvek nestalo nasilje i diskriminacija nad ženama.
Švajcarska je ogroman finansijski centar i dom je za više multinacionalnih kompanije. Ima jednu od najnižih stepena nezaposlenosti u Evropi, a procenat zaposlnih majki je posebno visok. Ipak, i dalje tradicionalan pogled na porodicu usporio je usvajanje određenih mera koje pružaju podršku ženama.
Kako je napredak na polju rodne ravnopravnosti stagnirao na globalnom nivou, Svetski ekonomski forum je u izveštaju o rodnoj ravnopravnosti za 2018. godinu Švajcarsku stavio na 20. mesto među 149 zemalja.
A kada dođemo do ekonomskog učešća, Švajcarska je na 34. mestu, što je pad sa 18. u odnosu na 2006. godinu. Samo 34 odsto zakonodavaca, visokih zvaničnika i menadžera su žene.
Stopa zaposlenosti maskira posebno veliki broj žena koje rade sa nepunim radnim vremenom, a OECD je pozvao Švajcarsku da se pozabavi politikom rada majki.
U vreme kada je izveštaj sačinjen, čak 75 odsto majki je radilo polovično radno vreme jer su morale da brinu o deci, što OECD smatra preprekom za napredak u karijeri.
(Telegraf.rs)5