Dan kada je "Velika trojka" odlučivala o sudbini celog sveta: 75 godina od pregovora u Jalti

Na kraju najkrvavijeg sukoba na svetu, pre 75 godina, saveznici su bili odlučni u želji da spreče da se takva katastrofa ikada ponovi

Na današnji dan pre tačno 75 godina trojica lidera sastala su se u jednom letovalištu kako bi odlučili o sudbini sveta. Nacistička Nemačka bila je na kolenima, sovjetske trupe su se približavale Berlinu, dok su saveznici prešli nemačku zapadnu granicu. Na Pacifiku su američke trupe krvavo napredovale prema Japanu.

Dok su njihove armije išle ka pobedi, takozvana "Velika trojka", američki predsednik Frenklin Ruzvelt, britanski premijer Vinston Čerčil i sovjetski lider Josif Staljin odlučili su da se sastanu u Jalti, sovjetskom letovalištu na Crnom moru.

Na kraju najkrvavijeg sukoba na svetu, pre 75 godina, saveznici su bili odlučni u želji da spreče da se takva katastrofa ikada ponovi.

Ipak, i SAD i SSSR su želeli saradnju, ali po sopstvenim uslovima. Uprkos dogovoru na Jalti, za nekoliko meseci postavljena je faza za Hladni rat, borbu između dve nove supersile koje su decenijama delile globus.

- Ako je cilj Jalte bio da se postavi osnova za stvarni miran posleratni poredak, onda konferencija nije uspela. Ipak, s obzirom na kontradiktorne težnje SAD i SSSR, taj cilj nikada nije ni bio među kartama - rekao je za BBC profesor Endru Bačević sa Univerziteta u Bostonu.

Šta se dogodilo u februaru 1945?

Do početka 1945.nacistička Nemačka je izgubila rat. Država je održavala svoj krvavi i sve očajniji otpor, ali rezultat konflikta više nije bio u pitanju.

Na istoku Evrope, Sovetski Savez je preokrenuo i razbio nemačku vojsku nakon četiri godine divljačkih ratova.

Ipak, dok je SSSR pobeđivao, oko tri četvrtine svih žrtava nemačkih trupa u tatu je umrlo na Istočnom frontu - zemlja je strašno trpela.

Procenjuje se da je u sukobu poginuo svaki sedmi sovjetski građanin, otprilike 27 miliona ljudi, od kojih su dve trećine bili civili. Neki akademci navode da je broj mnogo veći.

Gradovi i najbogatije zemlje su bili devastirani sukobom. Industrija, farme, kuće, pa čak i putevi jednostavno su nestali.

Šta su želeli lideri?

Josif Staljin bio je odlučan u tome da svoju zemlju vrati na noge. Došao je u Jaltu tražeći sferu uticaja u istočnoj Evropi kao tampon zonu za zaštitu SSSR. Takođe, želeo je da podeli Nemačku, kako bi se osigurao da više nikada neće predstavljati pretnju i da uzme ogromnu količnu odštete - u novcu, mašinceriji, pa čak i ljudima, kako bi pomogao svojoj uništenoj naciji.

Staljin je znao da je potrebno da ovo prihvate zapadne sile kako bi uspeo u nameri.

Vinston Čerčil je shvatao Staljinove ciljeve. Sastali su se u Moskvi u oktobru 1944. godine. Takođe, bio je svestan i da je broj sovjetskih trupa koje su odbile Nemace iz centralne i istočne Evrope mnogo veći od savezničkih snaga na zapadu i da Ujedinjeno Kraljevstvo ne može ništa da uradi ukoliko Staljin odluči da ih drži tamo.

Velika Britanija je ušla u rat u septembru 1939. jer je Nemačka upala u Poljsku, koja je britanska saveznica, a Čerčil je obećao slobodu. Ipak, Britanija je platila visoku cenu za pobedu i bila gotovo skroz pod bankrotom. Čerčil se nadao da će ga SAD podržati i odupreti se Staljinu.

Međutim, američki predsednik Ruzvelt je imao svoje prioritete. Hteo je da Staljin potpiše za Ujedinjene nacije - novo globalno mirovno telo za posleratni svet.

Profesor Melvin Lefler sa Univerziteta u Virdžiniji rekao je za BBC da je Ruzvelt dobro znao koliko je povezanost između saveznika nakon Prvog svetskog rata dovela SAD do odstupanja od politike iz dvadesetih i tridesetih.

- Ruzvelt je najviše želeo da spreči povratak američkog izolacionizma - rekao je on.

Takođe, želeo je i da Sovjetski Savez proglasi rat protiv Japana. Iako se plima dramatično okrenula protiv Japanskog carstva, njegove snage su i dalje nanosile velike žrtve američkim snagama u Tihom okeanu.

Šta se dogodilo u Jalti?

Iako je Ruzvelt želeo da se sastanak dogodi negde na Mediteranu, Staljin, koji se plašio letenja, insistirao je na Jalti. Razgovori su održani od 4. do 11. februara u rezidenciji američke delegacije, palati Livadia, koja je nekada bila letnji dom ruskog cara Nikolaja II.

Trojica lidera su se upoznala ranije, u Teheranu 1943. Ruzvel je više verovao Staljinu nego Čerčilu, koji je opet sovjetskog lidera doživljavao kao pretnju.

Nakon nedelju dana razgovora, Velika trojka je svoju odluku saopštila svetu. Prateći bezuslovnu predaju, Nemačka će biti podeljena na dva dela. Lideri su se saglasili za četiri okupacione zone, jednu za svaku državu predstavljenu u Jalti i jednu za Francusku.

U deklaraciji je takođe stajalo da će Nemačka platiti odštetu "u najvećoj mogućoj meri", a da će u Moskvi da bude stvorena komisija koja bi utvrdila koliki je tačno njen dug.

Takođe, usaglašeno je i da će se širom oslobođene Evrope održati demokratski izbori, uključujući i Poljsku, koja će imati novu vladu. Sovjetski Savez je već bio postavio u Varšavi privremenu komunističku vladu, za koju su se saglasili da će biti proširena.

Ipak, demokratija je za Staljina bila nešto drugo. Iako se javno založio za slobodne izbore za oslovođenu Evropu, njegove snage su već zauzimale ključna mesta u drćavama širom centralne i istočne Evrope za lokalnu komunističku partiju.

Dalje, lideri su se saglasili, na Staljinovo insistiranje, da će granice Poljske da budu pomerene na zapad, dajući tako teritoriju SSSR, a baltičke države će postati deo Sovjetskog Saveza.

Istoričarka Ana Apelbaum napisalaje da su lideri "neverovatnom nesigurnošću odlučili o sudbini čitavih evropskih zemalja".

Ruzvelt je više bio fokusiran na svoj plan o Ujedinjenim nacijama i ostvario je svoju želju. Sve tri nacije složile su se da 25. aprila 1945. pošalju delegate u San Francisko kako bi pomogli u osnivanju međunarodne organizacije. Šta više, Staljin se založio za napad na Japan tri meseca posle poraza Nemačke.

Šta se dogodilo posle?

Za samo nekoliko meseci, politička situacija se promenila dramatično. Ruzvelt je umro u aprilu, a zamenio ga je Hari Truman. Nemačka se bezuslovno predala u maju, a 16. jula SAD su uspešno testirale novo tajno oružje - nuklearnu bombu. Već sledećeg dana Truman se sastao sa Čerčilom i Staljinom na konferenciji u Potsdamu u Berlinu.

Truman nije poznavao Staljina i bio je predsednik svega nekoliko meseci. Čerčil, koji je na vlasti od maja 1940, zamenjen je nasred konferencije Klementom Atlijem nakon izbora 1945. godine.

Raspoloženje je bilo znatno drugačije. Američki zvaničnici bili su mnogo sigurniji nakon što su shvatili koliku moć donosi atomska bomba. Truman je prema Staljinu bio mnogo skeptičniji, za razliku od Ruzvelta. On i njegovi savetnici su verovali da SSSR nema nameru da se drži dogovora iz Jalte.

Za manje od dve godine, američki predsednik je objavio takozvanu Trumanovu doktrinu, kojom obećava da će američka vlast obuzdati sovjetske napore za širenje u svetu. Hladni rat je počeo.

(Telegraf.rs/BBC/N.Z.)