5 decenija je trajalo sistemsko zlostavljanje dece: Država je štitila sveštenike napasnike

Prvi izveštaji o seksualnim zlostavljanjima u toj zemlji pojavili su se još 90-ih godinama

Na današnji dan 2002. godine Irska Katolička crkva pristala je da plati odštetu od 110 miliona dolara ljudima koji su detinjstvo proveli u crkvenim domovima za nezbrinutu decu, gde su ih sveštenici seksualno zlostavljali. Prve tužbe podnelo je 3.500 ljudi koji su živeli u takvim ustanovama.

Sveštenici i časne sestre su decenijama zlostavljali brojnu decu i žene, mučili ih. Više biskupa podnelo je ostavke u katoličkoj Irskoj. Papa Franja je tokom svoje posete toj zemlji pre dve godine zamolio žrtve za oproštaj. Brojni skandali koji su otkriveni proteklih godina dominirali su naslovnim stranama u Irskoj.

Preporučujemo

Prvi izveštaji o seksualnim zlostavljanjima u toj zemlji pojavili su se još 90-ih godinama. Pre 11 godina je jedna komisija (koju su angažovale državne vlasti) objavila prvi sveobuhvatni izveštaj – takozvani "Rajanov izveštaj". Komisija je obelodanila da su deca u crkvenim institucijama živela poput zatvorenika i robova.

Otkrivanje seksualnih prestupa

Prihvaćena norma u Irskoj crkvi bila je da je njeno sveštenstvo pristalo na celibat i da živi čednim životom, a homoseksualnost se smatrala grehom i zločinom. Crkva je zabranila veštačku kontracepciju, žestoko se borila protiv zakona kojima se dozvoljava abortus i razvod. Stoga je bilo veliko iznenađenje kada su irski mediji počeli da izveštavaju o greškama u tim aspektima sveštenstva.

Još od tridesetih pa sve do ranih devedesetih godina, oko 35.000 irske dece i tinejdžera, koji su siročad, sitni prestupcnici, neudate majke ili oni koji potiču iz nefunkcionalnih porodica poslato je u mrežu od 250 industrijskih škola, sirotišta i hostela.

Tokom devedesetih godina, serija televizijskih programa objavila je navode o sistemskom zlostavljaju u irskom rimokatoličkom sistemu brige o deci, prevashodno u tim reformatorskim i industrijskim školama.

To se događalo uglavnom između tridesetih i sedamdesetih godina, a u dokumentarnim programima se razgovaralo sa žrtavama zlostavljama.

U jednom dokumentarcu iz 1999. pod nazivom "Država straha" detaljno je opisano zlostavljanje dece u tom sistemu.

Jedan od najpoznatijih slučajeva zlostavljanja u Irskoj uključivao je Brendana Smita, koji je između 1945. i 1989. seksualno zlostavljao i napao 20 dece u Belfastu, Dablinu i SAD. Smit je tražen zbog krivičnog gonjenja u Severnoj Irskoj i sklonio se u manastir u Republici Irskoj. Uhapšen je 1995, međutim, irski državni tužilac nije odmah ispoštovao zahtev za izručenje.

Nastala kontroverza zbog kašnjenja dovela je do kolapsa koalicione vlade, a od maja 2012. godine kardinal Šon Brejdi je pod pritiskom da podnese ostavku jer je kao deo crkvene istrage protiv Smita prijavio samo informacije koje je prikupio crkvenim vlastima, a ne i policiji. Neuspeh crkve da se bavi Smitom pružio mu je priliku da zlostavlja više dece.

Reakcije

Kao odgovor na skandal nastao medijskim izveštavanjem, irska vlada je naručila izveštaj za koji je trebalo 10 godina da bude završen. Objavljen je 20. maja 2009. na 2.600 strana i zasnovan je na svedočenjima hiljada bivših "zatvorenika" i zvaničnika iz više od 250 institucija u crkvi.

Komisija je utvrdila da su katolički sveštenici i časne sestre decenijama terorisali hiljade dečaka i devojčica i da državni inspektori nisu uspeli da zaustave premlaćivanje, silovanje i ponižavanje.

(Telegraf.rs)