Noć kada su u Srbiji životinje umirale, a mrtva riba plutala Tisom: 20 godina "rumunskog Černobilja"

Svi su pominjali miris gorkog badema koji se osećao. Posledice ove katastrofe su bile toliko jake da su mnogi svetski stručnjaci ovaj događaj ocenili najvećom katastrofom u Evropi posle Černobilja

Danas se navršava 20 godina od jedne od najvećih ekoloških katastrofa u Evropi, kada se cijanid izlio iz rudnika zlata u blizini rumunskog grada Baje Mare u reku Samoš, a zatim je zagađenje vodom stiglo i u reke Lapoš, Tisu i Dunav, pa tako sve do naše zemlje. Ovo su svetski mediji okarakterisali kao najveću katastrofu posle Černobilja.

Posle izlivanja, koje se dogodilo tokom noći 30. januara, koncentracija cijanida u reci Samoš bila je 700 puta veća od dozvoljene. Zagađena voda iz Samoša ulila se dalje u Tisu, drugu po veličini reku u Mađarskoj, koja se dalje uliva u Dunav.

Preporučujemo

Talas dug 70 kilometara koji nosi sa sobom 20.000 tona zagađenog mulja spuštao se Tisom do naše zemlje, a meštani su bili šokirani kako je "smrtonosni val" ubijao sve pred sobom, ostavljajući iza sebe propast flore i faune.

Lokalna kablovska televizija i štampa u Senti tada su objavile upozorenje da voda iz Tise više nije "ni za riblju čorbu, a kamoli za piće". Meštani su  govorili da ona nije bila ni za stoku, a kamoli za ljude.

Na banderama su stajali plakati koji su upozoravali na otrov u reci, a na njima je bilo istaknuto jasno upozorenje - mrtvačka glava.

Prizor iz horor filma i miris badema

Ljudi koji su te noći dežurali na reci kada je talas stigao do Srbije, bili su užasnuti prizorom mrtve ribe koja je plutala po površini i svi su pominjali miris gorkog badema koji se osećao. Ujutro su mogli da vide i mrtve ptice koje su ili pile zatrovanu vodu iz reke ili su pojele uginulu ribu.

Kako je došlo do incidenta?

Sve se dogodilo u noći 30. januara, kada je došlo do proboja na taložnim jezerima rudnika zlata. Brana koja je držala kontaminiranu vodu je popustila, tako da se 100.000 kubnih metara otrovne tečnosti "našlo na slobodi".

Probijanje brane je delom prouzrokovano velikim kišama i brzim topljenjem snega, zbog čega je jezero naglo nadošlo.

Porast nivoa vode u jezeru bio je brži nego rast same brane. Naime, bilo je predviđeno da brana postepeno raste, da se dograđuje, kako bi se sprečilo prelivanje otpadne vode i jalovine koji se vremenom povećavaju. Tako je, nažalost, novi sistem popustio usled spleta okolnosti, koje su se, ipak, mogle predvideti, stoji u izveštaju Ujedinjenih nacija. Nisu postojali planovi za delovanje u takvim vanrednim situacijama.

Posledice ove katastrofe su bile toliko jake da su mnogi svetski stručnjaci ovaj događaj ocenili najvećom katastrofom u Evropi posle Černobilja.

Tisa = bivša reka

Neki građani u Senti 2000. godine bili su šokirani razmerom pomora ribe da su Tisu oslovljavali sa "bivša reka".  U to vreme predsednik udruženja ribara "Alas" iz Slankamena Đorđe Krstonošić pričao je da u tih mesec dana niko nije lovio ribu za svoje potrebe i da se zabranom prodaje ribe niko ne bi smeo igrati.

- Prošle godine niko nije želeo da kupuje ribu zbog bombardovanja jer je navodno bila radioaktivna. Ove godine desio se cijanid, a sada čujemo da se u Rumuniji ponovo izlila velika količina teških metala, tako da smo sada svi u strahu jer ćemo morati da menjamo profesiju - rekao je Krstonošić te 2000. godine.

Jezive scene odlaganja uginule ribe

Kako neki pričaju, lokalni alasi i pecaroši su mrtvu ribu skupljali sa površini reke i odnosili do iskopanih rovova i tamo zakopavali. Prema propisu, bacali su po njima malo hlora i negašenog kreča.

Propisane mere određivale su da uginula riba mora da se zakopa najmanje pet kilometara od naseljenog mesta, dva od vodotoka i tri od zaštićenih prirodnih zona. Meštani u Kanjiži takva mesta skoro da nisu mogli da nađu jer su te godine podzemne vode bile izuzetno visoke. U Senti su ribu, kažu, zakopavali na mestu na kome je trebalo da bude gradska deponija. Pored pomora riba, ali i ptica, na obali Tise lokalci su pronalazili i mrtvu divljač.

Šteta u Srbiji

Iako nema tačnih podataka, stručnjaci ističu da je uginulo više od stotinu tone ribe u Tisi, dok, kako se navodi, u Dunavu nije bilo tolikog pomora. Izvori u Rumuniji pak tvrde da je uginula mala količina ribe, dok se u Mađarskoj procenilo da je stradalo 1.240 tona ribe.

- U Jugoslaviji je merenje kvaliteta vode u bečejskom vodovodu i u dva privatna bunara pokazalo da kvalitet vode nije ugrožen izlivanjem otrovnih materija. (Osim ovih mesta, misija nije uzimala uzorke i obabljala kontrolu kvaliteta vode) Ugroženost dubinskih voda je malo verovatna jer izgleda da ne postoji veza između reke Tise i dubinskih voda. Treba reći da inače ne postoji redovna kontrola kvaliteta ovih voda, a da druga postrojenja za preradu voda i privatni bunari duž Tise nisu ispitivani - stoji u tadašnjem izveštaju UN po imenu "Izlivanje cijanida u reku Tisu (Baja Mare incident)".

Nema opasnosti

Stručnjaci tvrde da Srbija danas ne oseća posledice te ekološke katastrofe. Sanirana je sva šteta koju je napravio talas dug 70 kilometara sa 20.000 tona zagađenog mulja koji se tada spuštao Tisom.

- Sem pomora ribe, nije bilo opasnosti po lokalno stanovništvo, odnosno ljude. 20 godina kasnije, nema razloga za brigu, pošto posledica od tog incidenta nema, preduzete su sve mere - kaže toksikolog Dragan Joksović u razgovoru za "Telegraf.rs".

Naš sagovornik dodaje da je mnogo bitno da se uloži u sistem odlaganja otpadnih voda kako se ovako nešto nikada ne bi ponovilo.

62 vrste riba pogođene ovim incidentom

Izlivanje cijanida u reke uticalo je drastično na floru i faunu. Prema navodima svetskih organizacija, 62 vrste riba pogođeno je ovom ekološkom katastrofom, od toga se 20 njih vode kao ugrožene vrste.

Ovo zagađenje odrazilo se i na živi svet i pored ogromnog pomora ribe dovelo je u opasnost i neke od već ugroženih vrsta u Rumuniji kao što su vidre i beloglavi orao.

Ovom katastrofom su zagađene zalihe pijaće vode u Mađarskoj za više od 2,5 miliona stanovnika. Osim cijanida, reke su bile otrovane i teškim metalima koji su, prema nekim stručnjacima, imali dugotrajan negativan uticaj na životnu sredinu.

(M. LJ. / Telegraf.rs)