Davao bi deci slatkiše, a onda im vadio organe na živo: Ubio je 400.000 ljudi, nikad nije odgovarao

Neki istoričari kažu da je diplomirani lekar s doktoratom iz antropologije bio je čvrsti vernik u Hitlerove ideje o arijevskoj rasi, i superiornosti nemačkog naroda. Drugi, pak, tvrde da je njemu ideologija bila manje važna, da je on samo bio neverovatno ambiciozan

Ove godine obeležava se 75 godina od oslobađanja zloglasnog logora Aušvic, u kome je ubijeno više od milion ljudi. Pored mučenja, prisilnog rada i ubijanja, na zatvorenicima su vršeni razni eksperimenti, a njih je sprovodio između ostalih i monstrum dr Jozef Mengele.

Hitler i arijevska rasa

Preporučujemo

Neki istoričari kažu da je diplomirani lekar s doktoratom iz antropologije bio je čvrsti vernik u Hitlerove ideje o arijevskoj rasi, i superiornosti nemačkog naroda. Drugi, pak, tvrde da je njemu ideologija bila manje važna, da je on samo bio neverovatno ambiciozan, te je žudeo za otkrićima i priznanjem.

U svedočenjima iz Aušvica se govorilo kako vozove pune Jevreja koji su svakodnevno pristizali u taj logor, Mengele nikada nije video kao zločin, već kao priliku. Zatvorenici su za Mengela bili beskrajna zaliha "sveže robe" na kojoj je mogao da eksperimentiše. Na žalost zatvorenika, njegova je ambicija bila puno veća nego posvećenost lekarskim etičkim kodeksima i bio je uveren da radi za dobrobit čovečanstva i nauke.

Već je 1937. godine dobio je posao na frankfurtskom Institutu za naslednu biologiju i rasnu higijenu, gde je bio desna ruka lekara Otmara Frajhera von Veršuera, čvrstog zagovornika eugenike i advokata prisilne sterilizacije koji je bio opsednut istraživanjem naslednih bolesti, te blizanaca kao pojave.

Eugenisti su bili naučnici u 19. i 20. veku koji su verovali da ljudska vrsta može postati bolja ako se njeno širenje strogo kontroliše i ako se koriste znanja o genetici kako bi se selektovale poželjne nasledne karakteristike, ali metode kojima se to postizalo kod ljudi vrlo brzo su se pokazale kao dubiozne.

Niže rase

Nacisti u Evropi primenili su istu logiku, pa su tako kao nižu vrstu proglasili Slovene, Jevreje, Rome, homoseksualce, kao i osobe sa mentalnim i fizičkim problemima. Mengele je spadao u grupu eugenista koji su čvrsto verovali da čine veliku uslugu ljudskoj rasi tako što se rešavaju onih koje smatraju inferiornima.

Iste interese imao je i Mengele, koji je u Aušvicu posebno mnogo pažnje posvećivao obolelima od dvorfizma, blizancima, kao i traženjima dokaza kako su Jevreji i Romi zaista "niža rasa". Mengele je dobio nadimak "anđeo smrti" prvenstveno radi toga što je više od 400.000 ljudi direktno koštao života. Pri iskrcavanju u Aušvic radilo se sortiranje, gde ako niste bili za radnika, bolesni, stari ili nezanimljivi Mengeleu - išli ste u gasne komore.

Pevao dok je "sortirao" logoraše

Mengele je, kažu svedoci, užasavao i druge doktore kojima je "sortiranje" bio stresan posao, dok je on pevušio dok je to radio. Svog iskustva s doktorom koji je ljude prebirao tražeći podobne za eksperimente svojevremeno se za “Ekspres” prisetio se Oleg Mandić, jedan od poslednjih koji je napustio Aušvic nakon oslobođenja.

- Doveli su me u ambulantu i posrećilo mi se. Imao sam temperaturu višu od 38 stepeni Celzijusa. Valjda sam se uplašio i s tom temperaturom po nemačkim propisima nisam mogao da pređem iz ženskog u muški deo logora. Istovremeno su hiljade ljudi ubijali na tom mestu, a ja, klinac, nisam smeo iz ženskog u muški deo zbog temperature. Apsurdna nemačka pravila. Verovatno sam zbog toga i preživeo. Smestili su me na odeljenje blizanaca dr Mengelea. Tu je hrana bila bolja. Mislio sam da bi tu bilo dobro ostati. Služio sam se svim trikovima. Ne znam odakle mi to, ali sam znao da ako trljam termometar, mogu ga natrljati do željene temperature, ali je bilo loše ako si ga natrljao previše, 39 i više. Svaki dan je dolazio Mengele i nije mi tada izgledao kao čudovište. Blizanci su povremeno odlazili, retko bi se vraćali - rekao je Mandić.

Izvadio čoveku bubreg bez anestezije

Icak Ganon, pak, ima potpuno drugačija sećanja na doktora. Iz svog sela na severu Grčke njegova cela porodica prebačena je u Aušvic - otac je umro na putu, a majka i petoro braće i sestara odmah je završilo u plinskim komorama. Icaku je Mengele svojeručno, bez ikakve anestezije, izvadio bubreg.

- Bio sam vezan za stol, urlao sam i molio boga da me ubije. Nakon toga sam dobio posao čišćenja krvavih instrumenata po salama, i niti u jednom trenutku nisam dobio neke tablete protiv bolova, a jednom sam proveo celu noć u ledenoj kupki kako bi Mengele ocenio moje plućne kapacitete - rekao je Ganon za "Der Špigel".

Iako su Mengeleovi postupci i način rada na Institutu u Frankfurtu bili po uzusima struke i, kažu naučnici, i danas bi se mogli priznati pod naučni rad, ono što je činio u Aušvicu nema opravdanja. "Ujak Mengele", kako se sam nazivao dok je deci delio slatkiše, injekcijom je ubrizgavao hemikalije i mastilo u oči, radio operacije bez anestezije, nepotrebne transfuzije krvi, operacije promene pola i brojne druge užase.

Sestre zašio leđa o leđa

- Sećam se kada je dve male Romkinje, sestrice, zašio leđa o leđa i spojio im krvotoke, hteo je da napravi sijamske blizance. Umrle su tri dana kasnije od gangrene. Kada smo sestra i ja došle veselio se kao malo dete i ponavljao reči "bliznakinje, bliznakinje". Naša majka ga je upitala da li je to dobro, a on je samo klimnuo glavom. Iste su nas sekunde iščupali iz njenih ruku i odveli, a to je bio poslednji put da smo videli mamu - ispričala je Eva Mozes Kor o sebi i sestri Mirijam, retkim pojedincima koji su preživeli Mengeleova iživljavanja u "ime nauke".

Mengele, usprkos užasima koje je počinio, nije završio na sudu. Preko Đenove pobegao je u prvo u Urugvaj, gde se drugi put (pod svojim imenom, Hoze Mengele) oženio, a onda je otišao u Paragvaj, pa u Brazil 1961. godine. Sprijateljio se s nacistom Volfgangom Gerardom, te je sahranjen i pod njegovim imenom. Umro je od srčanog udara plivajući u moru 1979. godine.

(Telegraf.rs/24sata.hr)