Lekari zarađivali 40 miliona dolara od viskija, Kapone carovao: Ovako je izgledala prohibicija u SAD

Borba oko prohibicije u Americi trajala je decenijama. Protivnici 'đavoljeg alkohola' objašnjavali su kako je pijanstvo koren zla u društvu

Gangsteri u Sjedinjenim Američkim Državama zarađivali su milione dolara na nelegalnoj prodaji alkohola u periodu od 1920. do 1933. godine, koliko je trajala prohibicija. Osim neviđene eksplozije organizovanog kriminala koji je tada doživeo vrhunac, došlo je i do porasta mita i korupcije.

Samo nekoliko godina posle uvođenja, u Americi je bilo više ilegalnih barova nego što je pre bilo salona i gostionica.

Svi su bili protiv 'đavoljeg alkohola'

- Borba oko prohibicije u Americi trajala je decenijama. Protivnici 'đavoljeg alkohola' objašnjavali su kako je pijanstvo koren zla u društvu. Posebno je u radničkim porodicama bilo uobičajeno da muškarci na dan kada dobiju platu, deo svoje bedne dnevnice odmah potroše na alkohol, a onda bi došli kući i iskalili bes na ukućane.

Alkohol je bio tema oko koje su se mogli da se slože borci za ženska prava, socijalni konzervativci, socijalisti, fundamentalistički propovednici, čak i Kju Klaks Klan - piše Filip Blom u svom delu "Rastrgnute godine".

Pobornici prohibicije bili su sigurni, ističe Blom, kako će trezvena Amerika značiti sveopštu sreću, bez troškova vrednih spomena.

- Gotovo da i neće biti kršenja zakona - izjavio je jedan visoko rangirani njujorški policajac.

Političari i aktivisti isto su tako razmišljali. Ispostavilo se da to neće biti tako jednostavno. Možda se radilo o samozadovoljstvu, možda i o manjku političke volje, ali Kancelariji za prohibiciju, koja je bila odgovoran za sprovođenje novog zakona, od početka je bila nedovoljno finansirana i imala je premalo kadrova.

Kako se navodi, 1.500 agenata trebalo je da nadziru čitavu teritoriju SAD, uključujući obale i granicu dugu 8.891 kilometar, najdužu na svetu, između Kanade i te zemlje.

Preopterećeni službenici primali su platu između 1.200 i 2.000 dolara godišnje, manje od đubretara, te je bilo gotovo garantovano da će ih mito ubediti da zažmure na jedno oko kada je reč o suzbijanju alkohola - objašnjava Blom u svojoj knjizi.

Godišnje izdavano 300.000 lekarskih recepata za viski

Motivi iza prohibicije bili su moralne i zdravstvene prirode, ali umesto da se njom potpuno eliminiše ili barem smanji konzumacija alkohola, Amerikanci su počeli da piju više nego ikada. Uveli su je sa uverenjem da će smanjiti ili čak ukloniti socijalne probleme vezane uz alkoholizam, kriminal, duševne bolesti i siromaštvo. Kada je na snagu stupio zakon poznat kao "Volstead Act", svako piće iznad 0,5 odsto alkohola bilo je alkoholno piće.

Tokom prohibicije upotreba alkohola bila dopuštena samo u religijskim obredima ( upotreba vina pri katoličkoj Misi) ili u medicinske svrhe.

- Za lekare i farmaceute prohibicija je bila sjajna poslovna prilika. Godišnje je izdavano 300.000 lečničkih recepata za viski, a jedan doktor procenio je da su njegovi kolege na toj inovativnoj terapiji zaradili oko 40 miliona dolara. I proizvođači vina bili su blagosloveni na sličan način. Nikad pre nisu imali toliko narudžbi vina za misu, iako je od toga vrlo malo viđeno u blizini oltara. Domišljati proizvođači grožđa su uz to nudili koncentrisani sok od grožđa za kućnu upotrebu, koji, kad bi se pomešao s vodom i dovoljno dugo stajao na vazduhu, iznenada počeo da se fermentiše. Sopstvena proizvodnja postala je popularan hobi i važan dodatni izvor zarade za veliki broj porodica - navodi autor u "Rastrgnutim godinama".

Krijumčarenje iz Kanade bilo je prelako

Blom ističe kako su se vlasti trudile svim silama da održe korak sa tim "inovacijama", pa je 1921. godine zaplenjeno 95.933 ilegalnih postrojenja za pravljenje rakije, kazana i drugih instalacija.

Do 1930. taj se broj gotovo utrostručio, a te godine uništeno je 151.416.471 litara rakije, vina, piva i drugih alkoholnih pića - što je predstavljao vrh "ogromne alkoholne sante leda". U Rusiji je takođe bila slična situacija, kad je ruski car Nikolaj Romanov 1914. zabranio prodaju votke "za sva vremena" i kad je preko noći niknulo na desetine hiljada tisuća ilegalnih destilerija za alkohol.

- Posle 1920. godine Kanada je uvozila četiri puta više viskija iz Evrope nego pre, ali istovremeno je potrošnja ostala ista. Duž granice, usred pustog i divljeg krajolika, na svakih 14 kilometara pa i više bio je po jedan službenik, te je krijumčarenje bilo gotovo jednostavno. Linkoln Endrjus, zamenik ministra finansija, koji je nadzirao sprovođenje prohibicije, pretpostavljao je da njegovi agenti otkrivaju samo oko pet odsto ukupne prokrijumčarene robe - opisuje stanje u SAD-u dvadesetih godina Filip Blom.

Ilegala promenila i ponašanje gostiju

Vrlo brzo postalo je jasno da je prohibicija jedna farsa, pri tome i veoma skupa. Sudovi su bili preplavljeni procesima, do 1929. uhapšeno je pola miliona ljudi zbog kršenja zakona o prohibiciji, a zatvorska populacija bila je dvostruko veća od prvobitno planiranog broja. Većina američkih građana nije želela prohibiciju i jednostavno nisu hteli da je poštuju.

- Kad su saluni zatvorili vrata i nestali iz slike američkih gradova, otvorili su se novi, diskretniji objekti koji se nisu videli direktno sa ulice. Bili su skriveni iza fasada restorana, frizerskih salona ili drugih objekata, a žedni gosti prvo su bili podvrgnuti ispitivačkom pogledu vratara, pre nego što bi ih pustio u jedan od prostora poznato oslovljeni kao "speakeasy", gde im je praktičko bila ispunjena svaka želja - navodi Blom.

Doduše, uvek je postojala opasnost od hapšenja, ali to je na kraju krajeva samo doprinelo tome da je ponuda "speakeasy" mesta dobila neodoljivi osećaj rizika, ističe autor "Rastrgnutih godina".

Nova sloboda

Pre nego što je prohibicija stupila na snagu, konzumacija alkoholnih pića u javnosti bila je rezervisana gotovo isključivo za muškarce. Ali sada, daleko od osuđujućih pogleda komšija i poznanika, i žene su otkrile atmosferu opasnog glamura tih klubova gde nisu samo pile, nego su i pušile cigarete, slušale džez muziku i plesale, ponekada i sa obojenim partnerima, što je u to vreme bilo gotovo nezamislivo.

Sve što je napolju bilo zabranjeno imalo je posebnu privlačnost. U tim objektima milioni Amerikanaca otkrili su jednu novu slobodu, ali i prezir prema svim društvenim konvencijama i kršenje zakona kao svakodnevnu naviku - objašnjava Blom u svom delu i dodaje kako je veliki broj potencijalnih mušterija dao povoda beskrupuloznim preduzetnicima da zadovolje postojeću potražnju i bez blagoslova vlade.

Al Kapone: Samo zadovoljavam potrebe javnosti

Najslavniji od švecerca alkohola živeo je u Čikagu i predstavljao se na svojoj vizit-karti kao trgovac korišćenim nameštajem. Njegovo ime bilo je Alfons Kapone.

Kapone i njegove kolege uočile su dvoličnost sistema.

- Zarađujem novac tako što zadovoljavam potrebe javnosti. Ako kršim zakon, onda to čine i moje mušterije, među njima su na stotine najboljih ljudi Čikaga, Jednako su krivi koliko i ja. Jedina razlika između njih i mene je što prodajem, a oni kupuju. Svi kažu da sam švercer. Za sebe kažem da sam preduzetnik. kada prodajem rakiju, to je kriminal, a kada je moji kupci služe na srebrenom poslužavniku negde na Lejk Šor Drajvu to je gostoprimstvo - pričao je tada Kapone.

Prohibicija "pala" 13 godina kasnije

Prohibicija je ukinuta 5. decembra 1933. posle apela predsednika Frenklina Ruzvelta za malo više "zdravog razuma" i za "veće obrazovanje građana u umerenoj potrošnji alkohola".

(Telegraf.rs/24sata.hr)