Magla je za 4 dana ubila 4.000 ljudi: Ništa se nije videlo, nije moglo da se diše te 1952. godine

Veliki smog je za četiri dana pre 65 godina u britanskoj prestonici izazvao velike probleme zbog loše vidljivosti, ali i smrt 4.000 ljudi direktno od zagađenja, kao i 100.000 obolelih od efekata zagađenja

Magla i smog koji su ovih dana obavili Beograd i izazvali zabrinutost, problem su koji tradicionalno muči Engleze, i ne samo njih, o čemu svedoči i jedan skoriji tekst Gardijana, posvećen borbi protiv zagađenja vazduha u svetu.

Gardijan ukazuje, naime, da ni 65 godina od Velikog smoga, kako je nazvano prekomerno zagađenje vazduha koje je pogodilo London od 5. do 9. decembra 1952. godine i dovelo do usvajanja revolucionarnih zakona protiv zagađenja, vazduh iznad Velike Britanije još nije čist.

Veliki smog je za četiri dana pre 65 godina u britanskoj prestonici izazvao velike probleme zbog loše vidljivosti, ali i smrt 4.000 ljudi direktno od zagađenja, kao i 100.000 obolelih od efekata zagađenja, navodi Gardijan.

Na godišnjicu Velikog smoga u Londonu se stoga obeležava tzv. Dan smoga.

Taj dan takođe označava sredinu međunarodne sezone smoga, a potekao je iz inicijative da se podele iskustva ljudi koji žive sa zagađenjem u Londonu i Nju Delhiju, gde je vazduh među najgorima u svetu.

Uprkos brojnim razlikama u životu između dva glavna grada, postoje i paralele u iskustvima ljudi koji rade na ulicama, džogera, vozača taksija, roditelja i dece, kao i doktora koji leče pacijente sa teškoćama u disanju, navodi Gardijan.

U tekstu britanskog lista se ističe da je zagađenje vazduha postalo toliko da se kaže da sada imamo i "peto godišnje doba" i to u ovo doba godine, kada smrtonosni smog obavija neke od najnaseljenijih delova sveta.

Procenjuje se da širom sveta svaki dan zbog zagađenja vazduha umre 18.000 ljudi, a velika većina svetske populacije udiše vazduh čiji kvalitet ne zadovoljava standarde Svetske zdravstvene organizacije, ističe se u tekstu.

Samo u Londonu svakog sata prerano umre više od jedne osobe zbog niza bolesti izazvanih štetnim česticama i azot-dioksidom, kao što su infarkt, astma i emfizem pluća, navodi Gardijan i podseća da se gradonačelnik britanske prestonice Sadik Kan založio za usvajanje zakona o čistom vazduhu, kojim bi bilo garantovano pravo na udisanje čistog vazduha.

Gardijan navodi, međutim, da je u mnogim gradovima širom sveta vidan napredak u borbi protiv zagađenja vazduha.

U nedavnom izveštaju Komisije za zagađenje i zdravlje Lancet navodi se da poboljšanja u kvalitetu vazduha ne samo da spašavaju živote, već donose i druge benefite.

Za skoro pola veka, u SAD svaki dolar investiran u poboljšanje kvaliteta vazduha doneo je prihod od oko 30 dolara u dodatnim benefitima.

Prelazak na korišćenje 100 odsto obnovljivih izvora energije do 2050. sprečio bi 90 odsto preranih smrti između 2017. i te godine, naveo je u nedavnoj analizi Mark Jakobson sa Univerziteta Stenford, prenosi Gardijan.

(Telegraf.rs/Tanjug)