Burna prošlost fašističkog diktatora: Tajne iz života Musolinija odredile su njegovu sudbinu
Zanimljivi detalji iz života Dučea ostali su u senci njegovog političkog delovanja
Kada čujete ime Benito Musolini, najčešće pomislite na fašizam i diktaturu u Italiji za vreme Drugog svetskog rata. Ipak, život Dučea bio je mnogo kompleksniji. Javnosti je malo poznato da je tokom svog života bio nominovan za Nobelovu nagradu i obožavao dela Viktora Igoa
1. Problematično detinjstvo
Musolini je rođen 1883. godine i njegovo detinjstvo bilo je puno nestašluka. Stalno se sukobljavao sa drugom decom, a često je kažnjavan zbog maltretiranja vršnjaka. Zbog ubadanja svojih poznanika izbačen je iz dve škole. Prva žrtva bio je jedan od drugova iz crkvenog internata, a potom je ranio svoju devojku. Musolini je tokom rane mladosti bio vođa dečačkih bandi koje su pljačkale farme i lokalne fabrike. Nepristojnim ponašanjem ometao je crkvenu službu, a njegova meta bili su i katolički sveštenici.
2. Radio kao učitelj
Uprkos lošem vladanju uspeo je da završi srednju školu, najviše zahvaljujući svojoj majci. Roza Musolini bila je učiteljica. Iskoristila je sav svoj uticaj kako bi sinu pomogla da stekne diplomu. Uprkos lošem vladanju i učenju, Benito se posle mature vratio u školu kao učitelj. Terorisanje dece bila je njegova duševna hrana. Ipak nije se dugo zadržao na ovom poslu. Počeo je da radi kao nadničar, a noći je provodio na sastancima koji su budili njegovu političku svest.
3. Ljubitelj književnosti
Musolini je bio opsednut delom "Jadnici" Viktora Igoa. Otac mu je usadio jubav prema književnosti. U mladosti je obožavao Igoa i prisustvovao je na svim književnim večerima gde su se njegova dela čitala.
4. Dizao u nebesa svoj literarni dar
Duče je toliko voleo književnost, da je i sam želeo da postane pisac. Bio je novinar u nekoliko listova, ali novinarstvo nije bilo predmet njegovog interesovanja. Musolinijev istorijski roman "Kardinalova ljubavnica" objavljen je 1908. godine. Predano je radio na prikupljanju i obradi antireligijskih tema, a u njegovim spisima provlačila se erotika. Želeo je da se naruga crkvi, njenim učenjima i dogmama.
5. Čeznuo je za Rimskim carstvom
Priče o moći drevnog Rima čuo je u detinjstvu. Želeo je da svojoj državi vrati slavu koju je imalo Rimsko carstvo. U sprovođenju svojih fašističkih ideja koristili su mu prizori iz istorije Rima. Te slike budile su nostalgiju i ponos Musolinijevim sledbenicima. Poreklo reči "fašist" seže do doba starog Rima, kada je termin "fasces" označavao vlast. Tokom 19. veka koristile su ga radikalne političke organizacije širom Italije.
6. Turbulentni odnos sa Hitlerom
Musolini je u početku nevoljno sarađivao sa Firerom, a Hitler mu nije davao mnogo izbora. U maju 1939. godine dvojica lidera sklopili su "Čelični pakt". Musolini je bio veoma ogorčen, jer ga Hitler nije konsultovao oko strategije i planova osvajanja. Zatim se Hitler uvredio, jer je Musolini ignorisao njegove savete i napao Grčku. Dva najveća negativca u Drugom svetskom ratu bili su saveznici, ali ne može se reći da je među njima vladalo prijateljstvo.
7. Plašio se uroka
Musolini je bio sujeveran. Plašio se urokljivih pogleda i verovao da je moguće očima kontrolisati tuđe misli. Zato je i odbijao da se sastane sa španskim kraljem Alfonsom XIII. Bio je siguran da je kralj baksuz, a to potvrđuju i nekoliko događaja koji su potkrepili Musolinijeva uverenja. Tokom posete španskog kralja Italiji eksplodirala je jedna podmornica i top. Dva italijanska oficira su poginula u nesreći na brodu, a pucanje brane izazvalo je smrt nekoliko desetina Italijana. Vrhunac baksuzluka dogodio se kada je italijanski oficir pozdravio španskog kralja. Odmah je preminuo. Musolini je tvrdio da je pomenute tragedije kralj izazvao namerno.
8. Od socijalizma do fašizma
U istoriju je ušao kao fašistički diktator, ali se na početku političke karijere istakao kao socijalista. Dobio je ime po meksičkom socijalističkom predsedniku i dvojici italijanskih političara. Benitov otac bio je fasciniran ovim ličnostima. Izgledalo je kao da sledi očev put. Pisao je u socijalističkim novinama, ali njegovi stavovi o Prvom svetskom ratu zauvek su ga udaljili od levičara. Kada je izbačen iz stranke, osnovao je Nacionalnu fašističku partiju.
9. Surovi protivnik
Početkom 1920. godine broj fašista se povećavao. Rasla je i snaga partije, a procenjuje se da je do 1922. godine pobijeno oko 2.000 političkih neprijatelja. Musolini je sa svojim sledbenicima izveo čuveni "Marš na Rim", kako bi preuzeo kontrolu nad državom. Italijanski premijer Luiđi Fakta i kralj Viktor Emanuel III bili su nemoćni pred naletom fašista, piše History daily.
10. Preživeo je nekoliko atentata
Kao premijer nastavio je da koristi nasilje i teror kako bi potpuno preuzeo poluge vlasti. Cenzurisao je medije, kontrolisao sudove i zatvarao sve političke protivnike. Godine 1925. proglasio je sebe diktatorom. To je razbesnelo preostale političke protivnike u zemlji. Tokom naredne dve godine preživeo je nekoliko atentata i žestoko odgovorio protivnicima. Zabranio je lokalne izbore, vratio smrtnu kaznu za zločine protiv države, zabranio opozicione stranke i pojačao aktivnost tajne policije.
11. Želeo je da bude imperator
Fascinacija Rimskim carstvom probudila je u njemu želju da ga ponovo uspostavi. Preuzeo je kontrolu nad Krfom, pooštrio nadzor nad italijanskom kolonijom Libijom, napao Albaniju i zauzeo Etiopiju. Međutim, vojska nije bila dovoljno moćna da održi korak sa Dučeovim ambicijama. Bili su nedovoljno opremljeni, a nedostajalo je i veštine ratovanja.
12. Nominvan za Nobelovu nagradu
Godine 1935. Musolini je bio među kandidatima za Nobelovu nagradu za mir. Te godine je pod državnu kontrolu stavio tri četvrtine preduzeća u Italiji i naredio napad na Etiopiju. Nobelovom komitetu pismo preporuke za Musolinija poslali su profesori prava iz Nemačke. Uskoro je stiglo i drugo pismo iz Francuske. Sadržaj pisama i podaci o autorima su misteriozno nestali iz arhiva Nobelovog instituta.
13. Uhvaćen je pri pokušaju da napusti zemlju
Kako se bližio kraj Drugom svetskom ratu, Musolini je shvatao da ga očekuje crna sudbina. Nemci su predali sever Italije, a Musolini je želeo da pobegne iz zemlje. Prerušen je pokušao da pređe švajcarsku granicu, ali uhvaćen je i ubrzo pogubljen.
14. Rulja se iživljavala na njegovom telu
Beživotna tela Benita Musolinija i njegove ljubavnice Klarete Petači našla su se u rukama razuzdane gomile. Jedan čovek je gurnuo pacova u njegova usta, a drugi ga je udarao želeći da mu slomi vilicu. Potom je žena ispalila pet metaka u Musolinijevu lobanju, za svakog od svojih pet sinova koji su ubijeni u periodu dok je vladao. Druga žena je urinirala na njegovom licu, a ostali su se zadovoljili sitnijim pakostima. Svi su slavili smrt Dučea koja je bila simbol propasti fašizma.
N.N.