Jedina Amerikanka koju su nacisti pogubili zbog špijunaže: Hitler je lično naredio njenu smrt

Mildred i njen suprug obešeni su za kuke i vezani žicama za klavir, pa danima ostavljeni da vise

Verovatno najuspešniji krug za špijunažu koji je delovao u Nemačkoj protiv nacista tokom Drugog svetskog rata bio je poznat pod nazivom "Rote Kapelle", koji je dao Gestapo, odnosno "Crveni orkestar" (Red Orchestra).

Preporučujemo

Bio je to tako ubedlji naziv, da je posle rata Staljin preuzeo ime i dozvoljio zapadnim saveznicima da u velikoj meri izgrade dela Crvenog orkestra, znajući da će mu pripisati svoja dostignuća. U njemu je bila i jedna Amerikanka, koja je udajom prešla u Nemačku, a onda sa svojim suprugom slala informacije SSSR-u.

Crveni orkestar je uključivao komuniste. Nekoliko njih bili su uključeni u ulične borbe nekoliko dana pre Hitlera. Drugi članovi bili su socijalne demokrate, članova ili pristalica načela bivše liberalne vladajuće stranke Vajmarske Nemačke. Ostali su bili negde između.

Članovi "Rote Kapelle" možda su imali različite pozadine, ali jedna stvar ih je ujedinila: protivljenje Hitleru. Jedna od njih bila je i Mildred Harnak. Rođena u Viskonsinu u porodici nemačkih imigranata, Mildred je postala predavač nemačke književnosti na Univerzitetu Viskonsin-Medison.

Tamo je upoznala nemačkog pravnika i ekonomistu Arvida Harnaka. Ubrzo su se venčali. Mildred je godinu dana predavala na koledžu u Baltimoru, pre nego što se sa suprugom preselila u Nemačku 1929. godine.

Arvid Harnak je dolazio iz ugledne porodice profesora, pravnika i ekonomista. U ranim 1930. godinama preselio se u elitne krugove u Berlinu. Jedan od njegovih rođaka, Hans von Dohnanij, bio je član militantne grupe koja je kasnije pokušala da ubije Hitlera.

Kao i mnogi drugi tokom Velike depresije, i Arvid je bio fascioniran sovjetskim ekonomskim modelom, za koji se činilo da izbegava slične katastrofe. Kao i mnogi drugi kojima se sviđao sovjetski komunizam u to vreme, Arvid nije doživeo da vidi kako je zaista izgledala Staljinova "utopija".

Arvid je doktorirao na tezu koja je ispitivala kretanja američkih radnika i njihovu migraciju prema komunizmu. Po svemu sudeći, Mildred je isto politički razmišljao.

Oni su se udružili sa oko 50 drugih ekonomista i nastavnika u formiranju studijske grupe o mogućnostima sovjetske planirane ekonomije. Članovi su dolazili iz različitih elitnih grupa u Nemačkoj: pisci, umetnici, političari i drugi. Grupa je formirana neposredno pre nego što je Hitler došao na vlast, a neki od članova otišli ​​su u SSSR na pažljivo koreografisanu turneju po zemlji.

Kada je Hitler došao na vlast, studijska grupa je rasformirana. Njeno postojanje nije bilo strogo nezakonito i njeni članovi nisu bili članovi Komunističke partije Nemačke, pa su izbegli prve antikomunističke čistke koje je Hitler sproveo u akciju 1933. godine.

U prvom delu Hitlerove ere Arvid je stekao drugu diplomu pravnika i dobio je mesto u ministarstvu ekonomije. Sa druge strane, Mildred je radila kao prevodilac i asistent za engleski jezik i englesku/američku književnost.

Takođe je ušla u američke organizacije imigranata. Pratila je svog supruga na put u SSSR i SAD kasnih '30.

Krugovi u kojima se bračni par kretao značili su da su sreli nekoliko uticajnih ljudi, od kojih su mnogi bili liberalnog uma, koji su se nadali padu Hitlera. Formirali su diskusionu grupu koja je raspravljala o budućnosti Nemačke i njenih političara sa Hitlerom ili bez njega.

Od 1936. godine Harnakovi su postali prijatelji sa bračnim parom Harom Šulce Bojsenom i njegovom ženom Libertas, koji su kontaktirali Sovjete i ponudili im informacije koje imaju. Preko Haroa i drugih, Arvid je slao Sovjetima informacije o nemačkoj ekonomiji i proizvodnji.

Grupa se sastajala s vremena na vreme, jedan na jedan. Pokušali su da dođe do informacija i od Amerikanaca i Sovjeta, ali su samo ovi drugi bili voljni da slušaju.

Grupa je Sovjetima davala ogromne količine informacija o nemačkoj nameri za napadom, ali to je ignorisano. Kada su se informacije na kraju pokazale istinitim, nemački rezidenti konačno su ustanovili da ih slušaju.

Tokom ovog vremena, osnovni posao Mildred Harnak bio je regrutovanje članova u krug. Kao neko ko se kretao kroz društvene, obrazovne i književne krugove, bila je u kontaktu sa velikim brojem ljudi. Ovo je imalo veliki uticaj na nju i uskoro se borila sa anksioznošću, glavoboljom i stomačnim problemima koji dolaze sa stresom.

Tokom 1941. i 1942. godine grupa je slala informacije Sovjetskom Savezu. Gestapo je neko vreme hvatao kodirane signale jednog od operatora grupe. U julu 1942. godine oni su razbili šifru koju koristi operator koji je predugo ostao u etru. U tom trenutku je ime "Rote Kapelle" ušlo u igru.

Krajem avgusta i početkom septembra nacisti su počeli da hapse članove grupe.

Par Šulc Bojsen uhapšen je poslednjeg dana avgusta, a Harnakovi nedelju dana kasnije na severnoj nemačkoj obali, gde neki veruju da su pokušali da pobegnu u neutralnu Švedsku. Mnogi drugi članovi grupe širom Nemačke bili su uhvaćeni u nacističku mrežu.

Dva para odvojeno su pogubljena tokom zime 1942-43. Obešeni su u zatvoru na kuke za meso, a korišćene su žice za klavir, što je teška i mučna smrt. U početku je Mildred osuđena na šestogodišnju kaznu jer je imala relativno manju ulogu, ali je Hitler je lično intervenisao i naredio njenu smrt.

Njihova tela su ostavljena da vise danima. Kao krajnja uvreda, tela su tada data medicinskom patologu radi eksperimentisanja i seciranja. Nikada nisu pronađeni ostaci ni tragovi.

Danas su članovi "Rote Kapelle" heroji otpora protiv Hitlera. Oni žive i zauvek su memorisani u Nemačkoj kroz statue, nazive ulica i memoare.

Međutim, Amerikanku Mildred Harnak američke vlasti označile su tvrdokornim komunistom. Nikada joj nisu priznate zasluge koje je s pravom zaslužila.

(A.M.)