Siću bacala deci oboleloj od raka, a sebi kupovala dragulje: Bolesni detalji o bivšoj prvoj dami
Apsurdni život bivše prve dame opisan je do najbolesnijih detalja, a za njenim ludostima nisu zaostajali ni ostali članovi porodice
Gladna sirotinja na ulicama prepunim smeća, to je danas stvarnost Filipina koji se nisu ni danas oporavili od vladavine porodice Markos. Stoga je najnoviji dokumentarac "The Kingmaker" Loren Grinfild, koji se već okitio brojnim festivalskim nagradama širom sveta, o bivšoj prvoj dami, zloglasnoj Imeldi Markos, još jedno svedočanstvo - iz prve ruke - o tome kakva je zapravo bila ova diktatorova supruga, piše Gardijan.
Cela porodica Markos proterana je sa Filipina 1986. godine, a najbizarniji podatak obišao je svet. U njenoj garderobi pronađeno je 3.000 pari cipela. Ali i danas je ova 90-godišnjakinja zadržala dvorske manire i uverena je da i dalje svi moraju izvršavati njene naredbe.
Da je kojim slučajem igrani film, bila bi reč o komediji, no budući da je dokumentarni film sa stvarnom osobom, rediteljka je dobila u glavnoj ulozi grotesknu osobu koja uopšte ne razume ko je i šta je, niti ju je briga za gladnu i musavu filipinsku decu kojoj kroz prozor otmenog automobila daruje novčanice.
Sve dok ih narod nije proterao iz njihovog utvrđenja pre tridesetak godina, Imeldin suprug Ferdinand figurirao je kao predsednik Filipina kojeg je nekoliko uzastopnih američkih predsednika izdašno nagrađivalo gomilama novca zato jer je suzbijao komuniste i gazio građanska prava, te dopuštao američkoj mornarici da Filipini budu njihova udaljena vojna baza preko koje su kontrolisali taj deo sveta i snabdevali svoje trupe u Vijetnamskom ratu.
Naravno, od milijardi dolara koje su na Filipine dolazile iz Amerike, porodica Markos je živela poput kraljeva. Veliki deo novca, umesto u osiromašenu zemlju, Imelda i Ferdinand prebacivali su na vlastite bankovne račune u inostranstvu, i kupovali nekretnine po SAD-u, među kojima je stan na Menhetnu tek manji deo nepokretne imovine.
Ta krađa na kraju ih je i koštala proterivanja 1986. ali nije to bilo klasično izgnanstvo. Spasili su ih Amerikanci i smestili na Havaje. Imelda Markos sada, u svojoj 90-oj godini života, pokušava da obnovi dinastiju i misli da bi njen sin Ferdinand Jr. (nadimak "Bongbong") ili njena kćerka Ši mogli postati nove državne vođe.
Ipak, oni su svi minorni političari, a Imeldi su ipak u poznim godinama dopustili da se vrati na Filipine i da osnuje stranku koja jedva da je imala nekoliko desetina članova. U dokumentarcu, rediteljka Grin prikazuje i ostavštinu porodice Markos kao i kvazifašističkog filipinskog predsednika Rodriga Duartea, koji u filmu s prezirom kaže da toleriše Imeldu Markos i njenu porodicu jer su utabali put za njegov dolazak na vlast.
U početku se čini da će to biti jednostavno crno-humorni portret ali je film "The Kingmaker" puno više od toga. To je tragična slika tiranije i korupcije na Filipinima. U ovom portretu postoje izuzetno grozni trenuci kad Imelda Markos, dok vodi kameru u svoj besprekorni dom u Manili i kraljevski uzvišeno govori o svom načinu života i planovima za budućnost otkriva koliko je beskrupulozna i grozna. Ili možda to dobro zna ali joj je sasvim svejedno. Izaziva mučninu scena u kojoj iz automobila deli novčanice siromašnoj dečici na ulici, a nakon što je vode na onkološko dečije odeljenje Imelda besno govori pomoćniku: "Dajte mi malo novca da im dam".
Film prikazuje i istoriju porodice, ona je bivša kraljica lepote koja uživa u romantičnom braku s Ferdinandom, ambicioznim mladim političarem. Jednom kad konačno dođe na vlast, Ferdinand više ne želi da napusti zemlju zbog državničkih putovanja jer živi u stalnom strahu da bi ga mogli svrgnuti. Stoga putuje Imelda, koja je njegova izaslanica od poverenja na svim putovanjima oko sveta, dok on može da ostane na Filipinima i vara je. Ni ona njemu izgleda nije ostala dužna, a vrlo je simptomatičan kadar u kojem Imeldi ruku ljubi bivši kineski diktator Mao Ze Dong. Kad Imelda otkriva da je suprug vara, postaje hladna osoba - još gora nego što je ikad bila.
Ipak, bračni par je na vrhuncu moći zajedno krao novac namenjen izgradnji puteva, železnica, škola... I pretvorili ga u dragulje, vredne umetničke slike, elitne nekretnine, dok su brutalno gazili građanska prava i zatvarali, mučili i izgladnjivali vlastiti narod.
Njihov suparnik, Beninjo Akvino zatvoren je, prognan i na kraju ubijen, a njegova udovica Kori trebalo je kasnije sama da preuzme mesto predsednice Filipina. U filmu se nižu emotivni intervjui s ljudima koji su u vreme Markosovog režima bili zverski mučeni i zatvarani, a prikazuje se i bizarni rezervat divljih životinja koje je Imelda dala da se napravi na ostrvu Kaluit, projekt koji je uključivao premeštanje stotina životnjskih primeraka s kopna na ostrvo koji je danas totalno zapušten, a preživele životinje žive u groznim uslovima.
(Telegraf.rs/Express.hr)