Koliko dugo glava može da "živi" nakon što je odsečena na giljotini? Ovo su najbizarnije tvrdnje

Neke priče iz vremena Francuske revolucije kažu i do 15 minuta

Tokom Francuske revolucije i u godinama nakon nje, efikasan, brz, a istovremeno zastrašujuće teatralan način pogubljenja postalo je odsecanje glave na giljotini.

Kralj Luj XVI je lično potpisao dekret kojim je giljotina postala zvanični metod egzekucije, verovatno ne sluteći da će ispod ovog sečiva i sam završiti, baš kao i njegova kraljica Marija Antoaneta.

Preporučujemo

Ova visoka drvena struktura, sa oštrim sečivom koje je padalo čim se pusti kanap, obično je odsecala žrtvi glavu u sekundi, koja bi potom pala u korpu, ostavljenu ispod giljotine.

Lekar Žozef Injas Giljoten, koji je predložio njenu upotrebu, te je po njemu i nazvana, tvrdio je da pogubljenje ovim putem gotovo bezbolno i trenutno, te žrtve ne pate. No da li je zaista tako, pitanje je koje se postavlja i dan danas.

Čuvena je priča o Šarlot Kordej, francuskoj plemkinji koja je ubila jakobinskog vođu Žan-Pola Maraa, zbog čega je 1793. godine giljotirana. Priča kaže da je nekoliko sekundi nakon što joj je glava pala u korpu, neko iz mase je prišao, izvukao njenu glavu i ošamario je. Odjednom su joj od sramote, zbog toga što je udarena, pa još i javno, obrazi pocrveneli.

Druga čuvena priča govori o glavama koje su treptale nakon što su na giljotini odvojene od tela.

Antoan Lavoazje, poznati francuski plemić, hemičar i naučnik, navodno je pristao da trepne nakon što mu sečivo preseče glavu. To je trebalo da bude njegov "poslednji eksperiment u službi nauke". Priča kaže da je Lavoazje trepnuo 15 sekundi nakon što je pogubljen na giljotini.

Da li ima svesti u odsečenoj glavi?

Mnoge druge priče govore da je izvesna svest i dalje prisutna nekoliko trenutaka nakon odsecanja glave, jer je mozak već primio dovoljno kiseonika. Danas se uglavnom smatra da su ove priče ipak samo priče i to pune preterivanja.

Ipak, naučnike su bacile na razmišljanje koliko dugo čovek može da ostane živ kada mu se glava odvoji od tela.

A i upotrebu giljotine su priče dovedele u pitanje. Jedan od glavnih razloga zašto je ona, a ne na primer vešanje, izabrana za oružje kojim će se vršiti javna pogubljenja, jeste da je giljotina bila "humana," barem sa medicinske strane, jer je pružala brzu i bezbolnu smrt.

Lekari su u to vreme imali različita mišljenja. S jedne strane bio je nemački doktor i anatomist Semjuel Tomas Somering, koji je u 18. veku teoretisao da odrubljena glava može da nastavi da živi i oseća i do 15 minuta nakon što se odvoji od tela na giljotini. Samim tim, patnja je veća nego da je žrtva pogubljena vešanjem.

S druge strane, francuski lekar Žorž Kabanis smatrao je žrtve ne mogu da pate na giljotini, jer je presecanje vrata i kod ljudi, baš kao i kod životinja, dovodi do trenutne smrti. A treptanje i grčevi na odrubljenim glavama samo su mehanični pokreti mišića, bez ikakve svesti.

Pogled mrtve glave

Jedna od najpoznatijih priča sa giljotine, koja se uzimala kao dokaz da svest i dalje postoji nakon što je osobi odsečena glava, desila se 1905. godine. Anri Langir je giljotiniran u Orleanu, u Francuskoj. Prisutni lekar zabeležio je da je odsečena glava i dalje imala mimiku, a kada je pozvao Anrijevo ime, njegove oči su se pokrenule i pogledale u lekara. Ovo je navodno trajalo 20-30 sekundi. No, okupljeni su kasnije pričali kako su rekacije bile mnogo manje i kako je sve trajalo maksimum 10 sekundi.

Danas naučnici uglavnom smatraju da biće umre kada mu se glava odseče i to od kombinacije šoka, gubitka krvi (a samim tim i kiseonika), gubitka krvnog pritiska. Sa druge strane, telo može da živi i do 60 sekundi, sve dok srce konačno ne prestane da kuca.

Što se svesti tiče, iako mozak tehnički može da zadrži dovoljno kiseonika da radi još dve, tri a maksimum sedam sekundi, svest nestaje gotovo u trenu i upada u stanje u kome više ništa oko sebe ne registruje. No, i dalje nema konačnog, zajedničkog odgovora ni sa jedne strane da li svest ipak opstaje i šta se dešava u trenucima koji dele život od smrti.

(Telegraf.rs/Simple history)