Tragična priča o ženi koja je postala simbol "Velike depresije"

Landž je bila na putu prema domu kada je Nipomu uočila znak "Kamp berača graška". Bila je umorna i htela je samo da produži, ali je njen umetnički senzibilitet naterao da ostane i otkrije prizor koji će se pretvoriti u legendarnu fotografiju

Zabrinuta majka podupire bradu rukom, s namrštenim obrvama i pogledom u daljinu. Dve devojčice okupirale su joj lice i vrat, dok joj u krilu spava beba. Svi su prljavi, odeća im je iznošena i isprana.

Crno-bela fotografija snimljena je 1936. godine u kalifornijom Nipomou. Postala je poznata kao "Migrantska majka", jedna od ikonskih fotografije Velike depresije. To je fotografu donelo slavu i na kraju malo bogatstva, ali decenijama niko nije znao identitet majke i njene dece.

Preporučujemo

Fotografkinja Dorotea Landže, tada stara 40 godina, zaputila se kući u San Francisko nakon šest nedelja dugog projekta fotografisanja radnika migranata u Upravi za preseljenje.

Tek je nedavno svoj objektiv preusmerila s bogatih socijalista iz San Franciska na ljude s problematičnim životima koji su hodali ispod prozora njenog studija.

Prva njena fotografija koja dokumentiju Veliku krizu nastala je 1933. i naziva se "Beli krig anđela", a 2005. je prodata za neverovatnih 804.000 dolara na aukciji, piše "Vintage news".

Landž, koja je među svojim prijateljima imala i druge poznate fotografe tog doba poput Ansel Adams, bila je među grupom fotografa koje je vlada angažovala da dokumentuju uslove Velike depresije, kako bi time pomogla podizanju društvene svesti i jačanju podrške s vladinim programima.

Surova stvarnost

Landž je bila na putu prema domu kada je Nipomu uočila znak "Kamp berača graška". Bila je umorna i htela je samo da produži, ali je njen umetnički senzibilitet naterao da ostane i otkrije prizor koji će se pretvoriti u legendarnu fotografiju.

- Sledila sam instinkt, a ne razum. Videla sam gladnu ženu, majku, i pristupila joj jer me privlačila poput magneta. Ne sećam se kako sam joj objasnila šta radim, ali se sećam da nije postavljala puno pitanja - ispričala je 1960. Landž.

Više od 2.500 radnika došlo je da bere grašak, ali nisu imali šta da beru jer je ledena kiša uništila rod. Landž je pretpostavila kako su žena i njena deca među tim radnicima.

- Rekla mi je da smo jednako stare, 32 godine. Objasnila je da žive od smrznutog povrća s okolnih polja i ptica koje su deca ubijala. Sedela je u šatoru s decom oko sebe i činilo se da shvata da bi fotografije mogle da mi pomognu, pa je sarađivala. Postojala je neka vrsta jednakosti u tome - rekla je ona.

Landž je snimila šest fotografija majke i njene dece i prodala ih "San Francisko njuzu" po ceni od 150 dolara. Oni su ih pak koristili za priču o migrantskim radnicima koji gladuju u polju graška. Odmah se video efekat - hitno je isporučeno oko tona grane gladnim radnicima.

Više od 40 godina kasnije, novinar Modesto Bi uspeo je da pronađe pravi identitet iza "Majke migranata".

Pravi identitet

Florens Leona Kristi rođena je 1903. u Čerokiju, u današnjoj Oklahomi. Udala se sa 17 godina, te se ubrzo preselila sa svojom rastućom porodicom u Kaliforniju ranih tridesetih godina prošlog veka. Ostala je trudna šesti put, ali je njen suprug umro od posledica tuberkuloze.

Florens je počela da radi na poljima kako bi izdržavala svoju decu, a tamo je upoznala i udala se za drugog muškarca Džima Hila sa kojim je na kraju imala još troje dece. Kao beračica pamuka Florens bi svoje bebe stavljala u vreće i nosila ih sa sobom sve dok je radila.

- Svakog dana bih nabrala od 200 do 250 kilograma, a sama nisam imala ni 50. Jedno vreme sam s decom živela ispod mosta. Nismo imali čak ni šator, samo stari raspadnuti prekrivač - ispričala je.

U martu 1936. ona i Džim Hič i njihovo sedmoro dece bili su na auto-putu 101 na putu farme za branje repe, kada se njihov automobil pokvario u blizini kampa za branje graška. Uslovi u kampu su ih šokirali.

Džim Hil i dva dečaka otišli su u grad da vide kako da poprave automobil, a Florens je postavila improvizovani šator sa devojčicama gde su čekale njihov povratak.

Tada im je prišla fotografkinja, a sve je bilo gotovo za 10 minuta. Landž je otišla svojim putem, a porodica svojim.

Slavna majka depresije

Nakon Drugog svetskog rata, Florens se preselila u Modesto, gde je radila u bolnici. U životu se udala još jednom, za bolničkog administratora, a njen život s vremenom je postao relativno konvencionalan i ugodan.

Njen lik na fotografiji "Migrantske majke", Landž je doneo veliki ugled, stekavši reputaciju dokumentarističkog fotografa. Dobila je stipendiju Gugenhajm 1941, a umrla je od raka 1965. godine.

Ipak, fotografije je bila izvor gorčine na decu Florens, koja su smatrala da je trebalo da imaju i oni neke koristi od nje. To se ipak dogodilo 1983. kada je njihova majka patila od zdravstvenih posledica raka i moždadnog udara, kada su dobili donaciju od 35.000 dolara za troškove lečenja.

Američka poštanska služba 1998. koristila je "Majku migrantkinju" u ograničenoj seriji "Proslava veka", kao markicu pod nazovom "Amerika preživljava depresiju".

(Telegraf.rs/Express.hr)