Rat u Švajcarskoj koji je trajao manje od mesec dana i doveo do toga da postane savezna država
Do građanskog rata u Švajcarskoj došlo je kad su katolički kantoni osnovali poseban savez, tzv. Sonderbund, da zaštite svoje interese od centralizacije vlasti u Švajcarskoj
Pored toga što je zemlja sa visokim standardom, Švajcarska važi za zemlju koja nikada ne ulazi u sukobe ili ratove. Međutim, malo ljudi zna da je do građanskog rata došlo i u ovoj miroljubivoj zemlji, a on je trajao manje od mesec dana.
Rat u Švajcarskoj počeo je 3. novembra 1847. godine, a završio se na današnji dan, 29. novembra iste godine. Građanski rat izbio je između snaga Švajcarske konfederacije i sedam katoličkih kantona (Sonderbund), koji je okončan krajem istog meseca porazom Sonderbunda.
Preporučujemo
Ko je bio heroj Stjepan Steva Filipović, Hrvat čija ulica u Beogradu neće biti promenjena
Tragedija koja je zauvek promenila Novi Zeland: Na izvinjenje države čekali su 40 godina
Ovaj rat trajao je manje od mesec dana i poznat je pod nazivom Sonderbundski rat. Čitava je stvar prilično malo poznata u evropskoj istoriji, ali je zapravo vrlo zanimljiva jer podseća na građanski rat između severa i juga u SAD-u, koji je započeo svega 14 godina kasnije.
Do građanskog rata u Švajcarskoj došlo je kad su katolički kantoni osnovali poseban savez, tzv. Sonderbund, da zaštite svoje interese od centralizacije vlasti u Švajcarskoj.
Sonderbund je formiralo sedam katoličkih kantona - Švic, Uri, Untervalden, Lucern, Friburg, Vale i Cug. Ti su kantoni značajni po tome što su Švic, Uri i Untervalden zapravo bili prajezgra osnivanja Švajcarske stolećima ranije.
U Švajcarskoj su, osim tih sedam kantona, postojala još dva katolička kantona, ali oni nisu pristupili Sonderbundu. Još dva druga kantona ostala su neutralna u sukobu, a svi ostali kantoni, njih čak 15, usprotivili su se Sonderbundu, a zatim ga i napali vojnom silom.
Scenario je bio sličan onome iz građanskog rata u Americi: manjina saveznih jednica želi da se odvoji jer ne prihvata politiku većine, a većina zatim vojnom silom sprečava secesiju (odvajanje).
U slučaju Švajcarske, politika koju je nametala većina protestantskih kantona bila je veća centralizacija vlasti, na račun autonomije pojedinih kantona. Katolički kantoni na to nisu hteli da pristanu, zbog čega su formirali secesionistički Sonderbund.
Velike borbe vodile su se u Friburgu, Lucernu, Geltvilu i drugim mestima.
Rat se završio pobedom većine nad manjinom. Naime, 15 protestantskih kantona napalo je vojskom Sonderbund, navodno sa silom od oko 100.000 ljudi, koju je vodio general Gijom Difur.
Za manje od mesec dana katolički Sonderbund bio je poražen. Lucern je kapitulirao 24. novembra, a ostatak Sonderbunda predao se bez oružanog otpora u narednim nedeljama.
General Difur naredio je svojim trupama da brinu o povređenima, predviđajući formiranje Crvenog krsta u kome je učestvovao nekoliko godina kasnije.
Borbe su prestale na današnji dan 1847. godine. U celom ratu poginulo je manje od stotinu ljudi, što je puno manje nego u Američkom građanskom ratu, gde su ukupni ljudski gubici premašivali brojku od 650.000 mrtvih.
Prema istorijskim podacima, savezna vojska je izgubila 78 ljudi, dok je 260 ranjeno. Gubici Sonderbunda bili su još manji.
Kraj rata rezlutirao je nastankom Švajcarske kao savezne države, čime je okončan period političke obnove i regeneracije u zemlji.
1848. godine novi savezni Ustav Švajcarske okončao je skoro potpunu nezavisnot kantona i pretvorio Švajcarsku u saveznu državu. Jezuiti su proterani iz zemlje. Ova zabrana ukinuta je 20. maja 1973. godine, kada je 54,9 odsto stanovništva i 16,5 kantona od 22 prihvatilo referendum kojim se menja Ustav.
(Telegraf.rs)