Zver iz Ževodana istrgla je grkljan 300 ljudi za samo 3 godine: Veća je od vuka, ima njušku kao tele

- Mogla je hodati na zadnjim nogama, a koža je odbijala metke, u očima je imala vatru, a više puta se vraćala iz mrtvih i imala je neverovatnu sposobnost skakanja - govorili su neki

Zver iz Ževodana je životinja ljudožder koja je izvela seriju neočekivanih napada na ljude između 30. juna 1764. i 19. juna 1767. na jugu centralne Francuske. Ovi napadi, od kojih je između 88 i 124 bilo sa smrtnim ishodom, odigrali su se na severu nekadašnje provincije Ževodan. Prva žrtva monstruma bila je Džin Bulet (14), koja je čuvala ovce. Nakon toga usledile su brojne smrti, uglavnom žena i dece. Brutalni napadi - žrtve kojima su istrgnuti grkljani ili odgrizene glave - šokirali su zemlju. Zločini su bili šokantni, a vesti su stigle i do kraljevske palate. Svi su se pitali kako stati na put tom čudovištu.

Ževodan, regija na jugu centralne Francuske (današnja regija Lozer) bila je misteriozna kao i čudovište.

Preporučujemo

- Imala je reputaciju udaljenog, izolovanog zaleđa, gde su šume zaista bile začarane - kaže Džej M. Smit, istoričar i autor.

Za tri godine, nepoznato čudovište napalo je skoro 300 ljudi.

Francuska je 1764. godine bila u očajnim uslovima. Sedmogodišnji rat završio se godinu dana ranije, a Francuska je pretrpela brojne poraze od Britanaca i od Pruske.

Kralj Luj XV takođe je izgubio većinu prekomorskog carstva svoje zemlje, uključujući Kanadu. Ekonomska situacija je bila užasna i zemlja je bila u neredu. Uprkos pokolju koji je zver napravila, poslužila je kao savršeni neprijatelj nacije sa kojim se treba izboriti i dokazati, zemlji kojoj je potreban povod da se okupi.

Zver i njene žrtve mogle su da ostanu gotovo nezapaženo da nije bilo novina. Budući da je političke vesti uglavnom cenzurisao kralj, novine su morale da se okrenu drugim izvorima informacija i zabavi kako bi pojačale broj mušterija.

Kako je broj stanovnika porastao 1764. godine, lokalni zvaničnici i aristokrate su preduzeli akciju i organizovali su prvi zajednički napad. U jednom trenutku broj dobrovoljaca dostigao je čak 30.000 muškaraca.

Ostavljani su otrovni mamci, pa su čak i neki vojnici bili prerušeni u seljačke žene u nadi da će privući zver. Nagrada za ubijanje zveri postala je jednaka godišnjoj plati radnika.

Štampa je takođe stvorila popularne priče o ženama i deci koja su preživela napade braneći se, naglašavajući vrline seljaštva. Među njima je bio i Žakes Portefaik. Mladić i grupa dece bili su 12. januara 1765. godine na livadi sa stadom goveda, kada je zver napala. Radeći zajedno, uspeli su da je prestraše svojim motkama. Hrabrost dečaka oduševila je sve da je kralj Luj XV dao nagradu svoj deci, a dečaka je obrazovao na svoj lični račun.

A tu je i Mari Džin Valet, koja je napadnuta 11. avgusta 1765. godine, a uspela je da se odbrani i rani zver, zbog čega je dobila nadimak "Deva Ževodana". Danas statua stoji u njenu čast u selu Auvers u južnoj Francuskoj.

Pojedinci su možda imali uspeha u odbrani, ali zvanični lovci nisu. U februaru 1765. godine d'Enevals, otac i sin lovci iz Normandije, najavili su da će otputovati u Ževodan kako bi eliminisali zver. Žan-Čarls, otac, hvalio se da je već ubio 1.200 vukova, jer su mnogi verovali da je predator u stvari vuk. Ali niko nije bio siguran u to.

- To je mnogo veće od vuka. Ima njušku poput telela i duge dlake, što bi moglo da ukazuje na hijenu - pisala je štampa.

Drugi svedoci su tvrdili da je zver imala natprirodne sposobnosti.

- Mogla je hodati na zadnjim nogama, a koža je odbijala metke, u očima je imala vatru, a više puta se vraćala iz mrtvih i imala je neverovatnu sposobnost skakanja - govorili su neki.

Kralj Luji XV se razbesneo i ponudio nezamislivu količinu zlata za glavu zveri. Kraljev lični savetnik za lov, ministar lova i verovatno tada najbolji lovac u Francuskoj Francis Antoin se dobrovoljno javio da sa grupom odabranih lovaca i psima tragačima pronađe i ubije zver. Posle nekoliko meseci lova u okolini Ževodana, lovci su ubili najvećeg vuka koji je ikada viđen u Francuskoj a i šire. Ova zver je imala skoro dva metra u dužini i oko 100 kg. Svi su verovali da je ovaj vuk bio odgovaran za napade, ali uskoro je pronađena nova žrtva.

U narednih 18 meseci, zver je nastavila da napada meštane, sa 30 do 35 žrtava u tom periodu. Kralj, verujući da je zver već ubijena, ponudio je malu pomoć.

Bez pomoći van regiona, lokalno stanovništvo je uzelo stvari u svoje ruke.

19. juna 1767. lokalni samotnjak, lutalica i čudak Žan Šastel je došao u crkvu na jutarnju misu. Zamolio je sveštenika da mu osvešta dva srebrna metka kojima je planirao da ubije zver. Sveštenik je to i učinio mada se meštani i nisu baš nešto nadali uspehu. Predveče istoga dana, Šastel se pojavio u centru Ževodana vukući za sobom mrtvu zver. Vest je odjeknula celom Francuskom, a on je postao narodni heroj.

Kada mu je mrtva zver prezentovana na dvoru, Luj XV i ostali visoki zvaničnici i plemići su bili užasnuti. Nikada niko nije video takvu vrstu životinje - bila je veća i teža od onog ubijenog vuka, nije imala rep, prednje noge su joj bile duže od zadnjih i imala je ogromnu i snažnu čeljust.

Zver je zatim odneta u prirodnjački muzej da bi bila preparirana. Ali telo nije sačuvano do danas jer je posao bio loše odrađen i zver je spaljena. Međutim, po prijemu zveri u posed muzeja jedan činovnik ju je zaveo kao "Azijska dugodlaka hijena" koja je istrebljena u Evropi još za vreme Rimljana. Pošto je veličinom i snagom više odgovarala lavovima nego hijenama, Rimljani su ih lovili za borbe protiv medveda, lavova i tigrova u njihovim Arenama a neretko i protiv ljudi.

(A.M.)