Kako je osnivač FBI ukrao ideju o nevidljivom mastilu od srpskog Džejmsa Bonda?

Otkrića koja je Popov predao FBI, Edgard Huver jednostavno pripisao sebi

Među dokumentima koje je britanski državni arhiv objavio je i izveštaj Duška Popova koji pokazuje koliko su mu Nemci verovali. Popov izveštava britansku obaveštajnu službu da mu je Abver uputio upitnik o naoružanju britanskih oružanih snaga, naročito u vazduhoplovstvu i oklopnim jedinicama. Izveštaj koji je Popov prosledio Abveru su spremili britanski obaveštajci.

Abver je toliko imao poverenja u Popova da je šef Abvera, admiral Kanaris, insistirao da se lično upozna sa njim. Popov je uprkos Kanarisovom poverenju u njega preživeo hapšenje admirala i njegovih saradnika u poslednjim mesecima rata, nastavivši da radi za nove šefove Abvera.

Preporučujemo

Interesantno je da je u dokumentima i formula za pravljenje nevidljivog mastila koje je Popov mešao u vinskoj čaši.

Njegov metod mikrotačke, postupka kojim se na format štampane tačke mogla smanjiti cela kucana strana, Huver je jednostavno pripisao sebi. Huver je posle rata napisao članak u kome je tvrdio da su njegovi agenti uhvatili nemačkog špijuna i da su od njega otkrili tajnu mikrotačke. A upozorenje o predstojećem japanskom napadu Amerikanci u Beloj kući nikada nisu dobili od Edgara Huvera. Japanci su septembra 1941. godine uništili američku luku i dve hiljade civila, oficira i mornara.

Kako i zašto se to dogodilo, u memoarima piše lično Duško Popov:

- Moj dolazak bio je unapred dogovoren i ja sam došao u Ameriku, ako hoćete, na Huverov poziv da tamo organizujem - službu obmane. Međutim, kad je on saznao koliko je teško i komplikovano obmanuti neprijatelja, što je bila moja osnovna delatnost, naglo se ohladio. Shvatio je da to ne može da učini samo FBI, već da je potrebno angažovati brojne prateće, za njega sasvim nove i sumnjive službe. Kako je, verovatno, imao dosta putera na glavi, nije smatrao uputnim da u njegove poslove drugi zabadaju nos.

Naš zajednički posao morao je da se odvija u najvećoj tajnosti, a on je bio čovek koji je strahovito voleo publicitet. Glorifikujući snagu FBI, glorifikovao je zapravo sebe samog. A to mu je bilo potrebno da bi zadržao mesto u administraciji, da bi iznudio ogroman budžet. Kada je sve to shvatio, Huver je jednostavno rekao: "Meni to nije potrebno!"

Huver ignorisao upozorenje Popova o napadu na Perl Harbur

Huver je ignorisao moje upozorenje da će Japanci napasti Perl Harbur, jer je verovatno mislio da je to jedan od mnogih japanskih planova. Možda i kamuflaža ili obmana. Smešno je da ja branim Huvera, koji mi je, zbilja, išao na nerve i koji mi je bio veliki protivnik, ali verujem da to nije učinio namerno. Jednostavno je moj izveštaj stavio u fioku. Možda ga nije ni pročitao pažljivo. A kako se osećao posle napada Japanaca na Perl Harbura mogu samo da pretpostavim.

Početkom 1944. godine, eksplodirao mi je automobil u Lisabonu. Srećom, nisam bio u njemu! Neko je očigledno poturio bombu. Nisu to učinili Englezi, nisu ni Nemci. Ostaju samo Amerikanci?! Hteli su da mi zanavek zapuše usta, jer sam posle rata mogao da budem jako nezgodan svedok Huverove nesposobnosti - priznao je slavni agent.

Umesto toga Popov je svojom knjigom moćnom Huveru zapušio usta:

- Kada sam objavio knjigu o svojoj dvostrukoj ulozi u tajnom ratu i u njoj obelodanio ove podatke, Huver više nije bio među živima. Ali saznanje da se tragedija u Perl Harburu mogla sprečiti, prilično je ozlojedila Amerikance. Zakon o čuvanju tajne sprečavao me je da ranije o svemu tome progovorim. Dok sam pisao knjigu, Huver je umro. Čim je knjiga objavljena u Americi, izazvala je pravu buru! Optužba je bila jako teška i porazna. Jedan visoki funkcioner FBI izjavio je, da bi umirio javnost, kako Huver nije imao kontakte sa tajnim agentima i da je to svima, koji su bili njegovi bliski saradnici, dobro poznato. Osim toga, rekao je on, u našoj arhivi ne postoji nikakav pisani trag da su se Huver i Popov ikada lično sastali.

- Bio sam bespomoćan - nastavlja svoju ispovest Duško Popov - jer nisam imao pristup američkoj arhivi, a i da mi je to bilo omogućeno, pitanje da li bi tamo nešto našao. Kad sam već bio izgubio svaku nadu da ću moći da demantujem ovu tvrdnju, javio mi se Džon Peper, britanski obaveštajni oficir za vreme Drugog svetskog rata, koji me je i uveo u Huverovu kancelariju. Jednostavno, smatrao je svojom obavezom da to saopšti javnosti. Njegovu izjavu prenele su posle sve novine. Funkcioner FBI, koji je nekoliko dana ranije kategorički tvrdio da se Huver i ja nismo nikad sastali, posle ovog obrta, na sva pitanja je sada odgovarao: "Nemam komentara"! Da je Huver bio živ kada je knjiga objavljena, možda bi me smakao, možda mu to ne bi pošlo za rukom, ali bi se cela stvar barem raspravila.

Slavni špijun je prećutao da je od knjige "Operacija Tricikl" u SAD zaradio 125.000 dolara. Iz Amerike, Popov se vratio u Lisabon da odradi iskrcavanje saveznika u Normandiji. Kao britanski potpukovnik, Duško Popov je lovio ratne zločince i špijune po okupiranoj Nemačkoj. Među objavljenim dokumentima su i procene njegovih "kontrolora" koji se slažu da je voleo da živi na visokoj nozi i društvo lepih žena. Popov od Britanaca nije hteo da uzima platu, rekavši da mu je dovoljno ono što mu Abver plaća.

U jednoj od tih procena njegovog rada se kaže da je Popov koristio svaku priliku da obeshrabri Nemce. On je slao detaljne izveštaje o efektima savezničkih vazdušnih napada na nemačke gradove.

O svom poslu skromno je govorio:

- Pogrešno je mišljenje da jedan tajni agent sve zna. On zna samo onoliko koliko je potrebno da zna, da bi izvršio zadatak. Ja sam dugo bio u igri, pa znam nešto više, jer su mi poznati metodi. A izdržao sam toliko dugo samo zato što su me Englezi nesebično pokrivali. Da nije bilo toga, ne bih sastavio ni petnaest dana.

Britanski državni arhiv i Arhiv tajne službe MI-5 otvorilo je za javnost 7. maja 2002. godine tek delimično dosije Duška Popova. Jer, britanska unutrašnja kontraobaveštajna služba MI-5 ima na hiljade stranica dokumenata o svom agentu Dušku Popovu. Iz njih se vidi da je Popov bio centralna figura engleske i jugoslovenske obaveštajne mreže, u koju je, inače, bio uključen i njegov brat dr Ivan Popov.

Popov je bio dupli agent. Izmislio je formulu za pravljenje nevidljivog mastila koje je Popov mešao u vinskoj čaši. Govorio je za sebe da je "špijun koji putuje napred i nazad". To je ovako objašnjavao:

- Agent je kao jedan vojnik. Samo što se agent bori devet ili 12 meseci unapred, pre pravog vojnika.

Duško i njegov brat dr Ivan bili su vrlo vezani i bliski. Njihova povezanost vidi se i po tome što je srpski Džems Bond umro samo šest meseci pošto je preminuo njegov brat Ivan Popov. Kontroverza oko Popova verovatno će trajati sve dok se ne otvore kompletne britanske arhive agenture MI-6.

Obmanuo Nemce o iskrcavanju saveznika

Duško Popov je umnogome doprineo uspehu brojnih planova za prevaru Nemaca u Drugom svetskom ratu. Najvažniji od tih planova bila je operacija "Fortitud", koja je imala za cilj da obmane Hitlerove komande. Kao ubačeni špijun u Abveru Duško Popov je informisao Nemce da će se saveznici, da bi oslobodili Evropu, iskrcati u Pa de Kaleu, a da je iskrcavanje u Normandiji samo američki i engleski mamac. Pukovnik Henri Julijen je jednom to javno i priznao, kada je rekao da je "Duško lično zaslužan za zadržavanje sedam nemačkih divizija u Pa de Kaleu, tri nedelje nakon iskrcavanja u Normandiji". Bitka za Normandiju je odlučila Drugi svetski rat. A tom prevarom Duško Popov i MI-6 su sačuvali stotine i hiljade ljudskih života.

(Telegraf.rs/Novosti.rs)