Kako je ustaški poglavnik Pavelić pridobio Dražinog čoveka od poverenja, generala Đukića

Đukić je čak u ponekim trenucima o ozloglašenom ustaškom koljaču govorio kao o "velikom čoveku" i "velikom državniku"

Ustaški poglavnik Ante Pavelić istakao se po mnogim monstruoznim delima iz vremena Drugog svetskog rata. Sarađivao je sa nacistima, obožavao moć, bio je "makijavelista", a uprkos tome što je mrzeo Srbe i što je za vreme njegove stahovlade stradalo više stotina hiljada muškaraca, žena i dece srpske nacionalnosti, Pavelićevo ljudi od poverenja bili su, ni manje, ni više nego - Srbi!

Pavelićev lik i delo i dalje je predmet priče na ovim prostorima. Poklonici ga obožavaju uprkos njegovim nečovečnim karakteristikama i postupanjima sa neustašama, dok ga zdravorazumski nastrojeni ljudi demonizuju.

Preporučujemo

Detalji iz njihovog života držani su u strogoj tajnosti, ali ih je obelodanio ustaški general Ante Moškov, oficir u Pavelićevoj vojsci, koji je svoja sećanja na ozloglašenog vođu otkrio dok je boravio u zatvoru Udbe. S Pavelićem je bio u Italiji od 1933. do kraja rata 1945. godine, te ga poznaje u dušu.

Govorio je o tome kako je bio raspinik i pio 20 krigli piva dnevno, kako je njegova žena Mara "vodila njega, a on ustaše". Moškov je ispričao i nekoliko zapanjujućih priča o Paveliću i njegovim karakteristikama, a naročito o tome koliko je imao snažan uticaj u pridobijanju ljudi.

- Možda je najzanimljiviji primer Pavelićevog uspešnog osvajanja i zadobijanja ljudi slučaj generala bivše jugoslavenske vojske Svetomira Đukića, posebnog izaslanika Draže Mihailovića - istakao je, između ostalog, Moškov.

-  Pavelić je sa Đukićem umeo na svoj način da razgovara i da ga pridobije. Je li Paveliću bio poznat poseban odnos i naklonost Đukićeva još od ranije prema Pašiću i njegovo obožavanje Pašića kao državnika, ili je kod ovoga uspeo svojim poznavanjem mentaliteta ljudi Đukićevog kova, nije mi poznato - poručio je.

- Sve ako je Đukić, koji je bio zaista rezervisan prilikom dolaska u Zagreb, tako se nakon sastanka s Pavelićem promenio, da je na sva usta njemu govorio kao "velikom čoveku" i "velikom državniku", te da on "iako je poznavao veliki broj državnika i diplomata, nije naišao na čoveka sličnog Paveliću, osim Pašića, stoji u feljtonu "24 sata".

Đukić je Pavelića čak hvalio i u jednom pismu. Bili su gotovo isti izrazi i pohvale i divljenje za Pavelića, kao "zadivljujuće čudo" i izraza "neobično mudar čovek" i "veliki državnik" i slično.

U istom pismu je Mihailović javljao da je Pavelić izrazio želju da u Zagrebu ostane jedan Dražin predstavnik kao "stalna veza" i da je poželeo da to bude baš lično Đukić, koji odranije poznaje Zagreb. U pismu Đukić traži Draži da mu pošalje, ako odobri da ostane u Zagrebu, posebnu šifru i organizuje dostavljanje vesti o zbivanjima, "da ipak Hrvati ne bi mogli da vrate potpunu kontrolu" nad njim.

Đukić je u emigraciji zadržao isto mišljenje o Paveliću, a oštro je bio napadan od svojih četničkih drugova i morao je da se povuče zbog navodnog sukoba sa njima, stoji u feljtonu.

(Telegraf.rs/24sata)