Ivan je pronašao skelet star 1.000 godina i od tog trenutka njegov život je stalno bio u opasnosti

Sukob između sovjeta i nacista doveo je do toga da kostur postane povod sukoba umesto fantastično otkriće

Preporučujemo

Nakon što je više od 1.000 godina bio pokopan u zemlji, misteriozni kostur pronađen dvadesetih godina prošlog veka na teritoriji gde se nalazi Praški dvorac, postao je važna figura u "sukobu" istine i političkih ideologija iz vremena Drugog svetskog i hladnog rata. Iako su ga nacisti, sovjeti i Česi koristili i zloupotrebljavali kao propagandu i superiornost svog porekla, identitet ovog kostura i njegova pripadnost određenom narodu nije zvanično utvrđena.

- Skelet je bio predmet priča nastalih za vreme ratova 20. veka i smenjujuućim političkim ideologijama koje su te ratove pratile. Mrtvi uvek mogu biti predmet političkog konteksta, baš kao što je bio i on - rekao je za "IFLScience" glavni autor, profesor Nikolas Saunders, sa Univerziteta u Bristolu u Velikoj Britaniji.

Ko je bio čovek čiji je skelet nađen, pokušala je da otkrije nova studija, objavljena ove nedelje u časopisu "Antikvitet".

Kostur je prvi put iskopan u julu 1928. godine, ispod zemlje dvorišta Praškog dvorca u Čehoslovačkoj, pored gomile oružja i metala. Otkrio ga je Ukrajinac Ivan Borkovski, koji se tokom 20. veka borio i za Austrougare i Ruse. U Čehoslovačku je došao 1920. godine. Iz nejasnih razloga, možda povezanih sa pitanjima o njegovom češkom državljanstvu u to vreme, nikada ne bi propustio priliku da objavi svoje rezultate o otkriću - da je reč o čoveku slovenskog porekla.

Godine 1939, kada je nacistička Nemačka okupirala Čehoslovačku, bilo je reči o ovom kosturu. Nacisti su tvrdili da posmrtni ostaci navodno pripadaju nemačkom ratniku ili nordijskom Vikingu, a ne Slovenu, sa ciljem da bi se opravdala okupacija Čehoslovačke.

Kada je Borkovski napisao knjigu o najstarijoj slovenskoj grnčariji u centralnoj Evropi, nacisti nisu bili zadovoljni jer je to ugrozilo njihovu zamisao istorije koju su želeli da falsifikuju. Nakon što mu je pretila zatvorska kazna i odvođenje u koncentracioni logor, Borkovski je odustao od ponekih tumačenja, a njegovu knjigu delimično su cenzurisali i priredili nacisti.

Međutim, kada je Čehoslovačka pala pod uticaj Sovjeta 1945. godine, Borkovski se ponovo našao u nevolji. Zbog njegovog navodnog antikomunističkog delovanja za vreme rata, prećeno mu je zatvorom, a zatočeništvo je mogao da izbegne samo ako misteriozni kostur predstavi u duhu sovjetske istorije. Kostur je tako definisan kao "posmrtni ostaci važne osobe, pripadnika rane slovenske dinastije Przemislid".

- Nacistička ideologija tvrdila je pseudo-naučnu kultno arheološku argumentaciju nordijske superiornosti da je čitava centralna Evropa bila nemačkog, nordijskog i vikinškog porekla i to je uključeno u njihove arijske rasističke ideje - objasnio je profesor Saunders.

- Sovjeti su na svoj način tvrdili suprotno. Da su slovenski narodi te prostore nastanjivali od najranijih perioda, pa su samim tim Rusija ili Sovjetski Savez bili najvažniji u Evropi - dodao je profesor.

Današnji arheolozi izneli su znatno precizniju predstavu o ovom kosturu, s tim da nije poznato kom narodu je pripadao. Poznato je to da je taj čovek bio ratnik, da je živeo negde između 800 i 1.000 godine p.n.e, a o tome svedoči mač koji je pronađen pored skeleta. Međutim, dodaju, stil mača je jedinstven, nije poput bilo kojeg koji je pronađen u ranosrednjovekovnih grobova u Praškom dvorcu. Takođe je bio okružen nizom različitih predmeta, ali ne nužno iz lokalnog područja.

Arheolozi tvrde da je rasprava o tome da li je taj čovek bio pripadnih germanskih ili slovenskih plemena jednostavno simptom ideologija 20. veka.

- Naš ratnik je možda sebe smatrao istinskim vikingom i postoje dobri razlozi da se tako pretpostavi. Ipak, on je u stvari mogao biti Sloven iz susednog regiona, ratnik i vođa koji je svašta preživeo i mnogo kilometara prešao u ratnim pohodima, pre nego što je pokopan na području gde je kasnije nastao Praški dvorac - zaključuje studija.

Priča o Borkovskom i grobu ratnika Praškog dvorca podseća nas da naše ideje o prošlosti često mogu biti isprepletene sa našim modernim senzibilitetima.

(Telegraf.rs/IFL science)