Način na koji je otkriven Pluton vratiće vam veru u nauku, da više ne padate na ravnozemljaške bajke

Pre nego što je otkriven Neptun, astronomi su znali da on mora da postoji jer bi u protivnom orbita Urana bila neobjašnjiva. Isti slučaj bio je i sa Plutonom, samo što je on dugo odolevao pažljivom oku naučnika naoružanih samo matematikom i teleskopima

Još sredinom devetnaestog veka francuski astronom i matematičar Irben Leverije predvideo je postojanje i položaj planete Neptun, pukom analizom orbite Urana. Jednostavno, Neptun je morao da postoji inače Uran ne bi imao putanju kakvu ima.

Preporučujemo

I Neptun je nedugo potom otkriven 1846. godine. Ali krajem tog stoleća astronom Persival Louel je shvatio da mora postojiti još neko nebesko telo koje utiče na orbitu Urana, pored Neptuna, a u „neposrednoj“ blizini obe planete. Jednostavno, bilo je tu nečega velikog što generiše snažnu gravitacionu vuču.

Louel je umro 1916. godine, a da uprkos neumornoj potrazi po nebeskom svodu nije uspeo da pronađe „Planetu Iks“, kako ju je nazvao. Trinaest godina docnije Opservatorija „Lauel“ (koju je sam g. Persival 1894. osnovao) odlučila je da obnovi potragu za „Planetom Iks“ koristeći se moćnijim teleskopom koji je napravljen samo u tu svrhu. Posao su dodelili tada 23-godišnjem Klajdu Vilijamu Tombu, davši mu na raspolaganje sve Louelove beleške i proračune.

Trebalo mu je godinu dana neumornog rada pa da 18. februara 1930. napokon ugleda „Iks“ na fotografskim pločama koje je snimio teleskop. Opservatorija nije, međutim, trčala pred rudu i najpre je dobro sve proverila i utvrdila, pre nego što je 13. marta na 75. rođendan svog pokojnog osnivača svetu objavila ovo za astronomiju epohalno otkriće.

Pitanje imena planete odmah se nametnulo pa je narednih dana pokrenuta bila živa globalna debata oko toga. Pobedio je predlog 11-godišnje engleske devojčice iz Oksforda, Veniše Barnli, koja je pismom predložila da se „Iks“ nazove Pluton. Devojčica je imala dva silna aduta u svojim rukama. Prvo, naglasila je, Pluton lepo opisuje negostoljubivu prirodu površine nove planete (ime je to rimskog boga podzemlja); drugo, prva dva slova tog imena odgovaraju inicijalima pokojnog Persivala Louela.

I dugo je Pluton živeo u kolektivnoj ljudskoj svesti kao planeta, deveta po redu i najdalja od Sunca (kojoj treba 248 godina da obiđe oko naše zvezde), najmanja u ovom solarnom sistemu (više nego dvostruko manja od Merkura, manja čak i od našeg Meseca koji je za trećinu veći od nje).

Upravo je to poslednje predstavljalo najveći problem. Kako su naučnici saznavali sve više o Plutonu tako su sve glasniji bili oni koji su smatrali da to i nije baš prava planeta. Ne samo što je mala u odnosu na ostala nebeska tela s tom titulom, nego je na sve to 1978. godine otkriven i njegov mesec Haron čiji je prečnik samo dvostruko manji od Plutonog (tokom poslednjih petnaestak godina otkrivena su još četiri satelita). To je potpuno neubičajeno: meseci su daleko manji od svojih planeta, pa je Haron relativno najveći mesec u Sunčevom sistemu. Bilo je čak i onih koji su smatrali da se zbog toga radi o dvojnoj planeti.

Astronome je zabrinjavala i ekscentrična orbita Plutona, jedine planete koja je sekla orbitu druge planete (konkretno Neptuna). Nakon pojave većih i boljih teleskopa, počelo se devedesetih godina sa otkrićima novih nebeskih tela iza Neptuna od kojih su neka bila čak i veća od Plutona, pa je njegov status došao pod ozbiljan znak pitanja.

I tako je konačno 24. avgusta 2006. godine neupućeni svet bio šokiran kada je Međunarodna astronomska unija nesrećnom Plutonu snizila rang sa „planete“ na „patuljastu planetu“. Uprkos molbama dela svetske javnosti, da se iz samilosti ne ponižava Pluton sa kojim smo odrasli, nauka je bila neumoljiva. I dalje je. Pluton je patuljasta planeta, čak možda samo jedno od većih nebeskih tela Kojperovog pojasa. Zemlja je sferična, nije ravna ploča. Nauka je neumoljiva.

VIDEO - Ovi poznati veruju da je Zemlja ravna ploča: Da li su u pravu?

(P. L.)