Katastrofa u Černobilju je pravi razlog raspada Sovjetskog Saveza: Gorbačov tvrdi da će pogledati seriju

Gorbačov je prvi put u javnosti o černboilju govorio tek tri nedelje posle eksplozije

Nuklearna katastrofa u elektrani Černobilj ostavila je dalekosežne posledice, kako na jedan narod, tako i na čitavu Evropu. Ova eksplozija verovatno je jedan od glavnih razloga zašto se mapa Evrope vrlo brzo promenila. Kako je jednom prilikom rekao nekadašnji lider Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov, Černobilj je verovatno razlog raspada SSSR-a.

Eksplozija se dogodila u nuklearnom reaktoru 4 elektrane Černobilj na severu Ukrajine. Radijacija koja je tada ispuštena u atmosferu bila je 400 puta veća od one koja je nastala nakon bacanja atomske bombe na Hirošimu.

Preporučujemo

Prema zvaničnim podacima iz vremena Sovjetskog Saveza broj mrtvih je 31. Toliko njih umrlo je neposredno nakon eksplozije, međutim hiljade njih pogođene su različitim bolestima.

Sovjetski Savez pokušao je da prikrije razmere nesreće, ali je ona na kraju ipak otkrivena svetu.

Poslednji lider SSSR-a Mihail Gorbačov sebe je nazivao reformatorom. Predstavio je "glasnost" politiku otvaranja prema Zapadu, kao i Perestrojku, prestrojavanje u sovjetskoj ekonomskoj i socijalnoj poltici.

Međutim, katastrofa u Černobilju i pokušaj prikrivanja tragedije shvaćeni su na Zapadu kao licemerje "glasnota" i nespremnost vladajuće stranke da bude iskrena.

U intervjuu koji je Gorbačov dao 2006. godine rekao je da je Černobilj zapravo verovatno pravi razlog kolapsa Sovjetskog Saveza do kog je došlo pet godina posle eksplozije.

Nakon eksplozije su Gorbačov i Komunistička partija ozbiljno krili razmere nesreće kada su ostale države zahtevale odgovore. Nazivali su to "manjim incidentom za koji nisu bile potrebne specijalne mere kako bi se zaštitilo stanovništvo".

Zvaničan državni list "Pravda" nije izvestio o nesreći dve nedelje nakon što se desila. Gorbačov to nije javno priznao čitave tri nedelje.

Takođe, prvobitno je odbijena strana pomoć, uz obrazloženje da nije neophodna.

Međutim, kako je radijacija počela da se širi tako je postajalo sve očiglednije da se nešto događa. Kada su Sovjeti napokon pustili novinare u Černobilj, konačno su i mediji počeli da bruje o katastrofi.

Pokušaji da se stvar prikrije doveli su do nezapamćene humanitarne krize. Posledice toga saniraju se i dan danas. Još gore za Gorbačova, bila mu je uništena reputacija reformatora, a onda je dovedena u pitanje i "glasnost".

Za sovjetski narod, otkrivanje činjenica da je oprema u nuklearnoj elektrani bila loša, da su standardi bili niski, da je izostala evakuacija na vreme, ukombinovano sa tim da je SSSR odbio stranu pomoć dovelo je do razbijanja "sovjetske fasade" o tome da je život u Sovjetskom Savezu mnogo bolji nego na Zapadu.

Sve to otkrilo je mnogo dublje činjenice iz života sovjetskog naroda, prevaziđena je propaganda, pa je razotkriven nizak kvalitet života.

Ono što je ostalo od "sovjetskog lica" bilo je razbijeno, pipe "Dejli ekspres".

Sovjetski esejista Aleksandar Cipko objasnio je kako su se Sovjeti osetili kada su otkrili da im vlasti nisu govorile istinu.

- Nijedan narod u istoriji čovečanstva nikada nije bio rob mitova kao što je bio naš narod u 20. veku. Mislili smo da je stvaranje komunizma u SSSR najveće delo našeg naroda, ali smo mi učestvovali u samouništenju - napisao je on.

Serija "Černobilj" ima pet epizoda i vratila je ovu elektranu na naslovne strane svih medija. Mihail Gorbačov rekao je da planira da pogleda seriju.

- Nisam pogledao, ali ću definitivno probati - rekao je on za moskovske medije.

Pogledajte video: Dan koji čovečanstvo treba da slavi kao drugi rođendan

(N. Z.)