Nadrealni prizor sa fronta: Vojnik lebdi iznad saboraca i tera da se zapitate, zbog čega se ratuje

Luis Hajn je poznati američki fotograf s početka dvadesetog veka koji je dao ogroman doprinos širenju svesti o tragediji dečje radne snage, koja je tada bila uobičajena u fabričkim pogonima. Bio je i na Zapadnom frontu tokom Prvog svetskog rata, kada je nastala ova slika

„Vojnik bačen u vazduh“, Luis Hajn, 1917. Fotografija je nastala tokom Prvog svetskog rata, verovatno negde na Zapadnom frontu . Foto: Wikimedia Commons/National Gallery of Art/purl.org

Sociolog i fotograf Luis Hajn (1874—1940) proslavio se u Americi početkom dvadesetog veka, kada ga je Nacionalni komitet za dečju radnu snagu, osnovan 1904. u Njujorku sa ciljem iskorenjivanja ovog vida zloupotrebe dece, angažovao da obilazi fabrike širom zemlje i da dokumentuje život nesrećnih mališana koji su naterani da prerano odrastu. O tome je Telegraf.rs već pisao.

Hajn je bukvalno rizikovao svoj zbog života nerođene dece, kako buduća pokolenja ne bi morala da prolaze kroz strahote kroz koje su prolazila deca rođena u manje srećno doba. Desetak godina je tako obilazio fabrike na istoku Sjedinjenih Država. A zato što mu je od strane fabričkih redara i nadzornika prećeno nasiljem i čak smrću, pošto je tajna morala biti skrivena i šira javnost nije smela znati, prerušavao se i izigravao požarnog inspektora, prodavca razglednica i Biblija, predstavljao se kao industrijski fotograf koji snima fabričku mašineriju.

Tako je izgradio reputaciju vrsnog i neustrašivog autora, pa ne čudi što ga je Američki crveni krst angažovao tokom Prvog svetskog rata i poslao u Evropu da dokumentaje rad te organizacije, i živote običnih vojnika u toj kasapnici. 1917. godine, verovatno negde na krvavom Zapadnom frontu, nastala je ova savršena fotografija nazvana „Vojnik bačen u vazduh“.

U prirodi čoveka je nasilje: tako nam barem kažu, kada žele da opravdaju postojanje rata. Ali nasilje je samo prirodni blesak u ponašanju normalnog čoveka; čovek koji neprestano vrši nasilje nije normalan, obično nije ni na slobodi nego iza rešetaka ili u duševnoj bolnici. Pošto rat zahteva neprestano nasilje, rat ne može biti normalan i ne može biti u prirodi čoveka. Možda grešimo? Nama lica ovih vojnika govore da smo u pravu: njima očito nije do rata već do života, pa zato tih dana, dok se u pozadini fronta odmaraju, traže oslobođenje duha od armijske stege i beže u smeh. Obratite pažnju na njihove grimase, oduševljenje i sreću.

VIDEO: Šta bi se sa svetom desilo da je Srbija bila uništena u Prvom svetskom ratu?

(P. L.)