Prvi srpski komunista u Holivudu: Naš čovek 1934. bio glavni lik u ekranizaciji romana velikog engleskog pisca

Grejam Grin, čuveni engleski pisac i jedan od značajnijih njihovih autora dvadesetog veka, napisao je roman „Voz za Istanbul“ 1932. godine sa namerom da zabavi čitalaštvo, nadajući se da bi možda po njemu mogao biti snimljen film. Uspeo je u obe namere

Čuveni engleski pisac Grejam Grin (1904—1991) kojeg mnogi smatraju jednim od značajnijih britanskih autora dvadesetog veka (dvaput je krajem šezdesetih bio u užem izboru za Nobelovu nagradu), početkom tridesetih godina tek je krčio sebi put ka uspehu i zvezdama. Osokoljen dobrim prijemom svog prvog romana „Čovek iznutra“ izdao je dva koja su doživela neuspeh, ali nije očajavao i 1932. je izašao „Voz za Istanbul“ koji mu je doneo prvi veliki komercijalni uspeh.

Napisao ga je s namerom da zabavi čitalaštvo, i nije ga smatrao svojim „ozbiljnim“ delom. Nadao se, da će možda po njemu snimiti film, što će mu dodatno finansijski pomoći. Uspeo je u obe namere: ne samo što je publika bila zabavljena nego je i po njemu dve godine docnije snimljen holivudski film „Orijent ekspres“.

Roman prati putnike voza koji saobraća na relaciji Ostende—Istanbul, koji Grin i dalje naziva Konstantinopoljem, a počinje na trajektu kojim veći deo likova putuje iz Engleske ka Belgiji. Pored zbivanja u vagonima, postoje i scene izvan njega: u Kelnu u kojem se ukrcavaju novinarka i lezbijka Mejbel Voren i njena saputnica Dženet Pardou: u Beču u kojem se pridružuje lopov Jozef Grinlih; u Subotici i okolini; u Istanbulu.

Dobar deo radnje vrti se oko Karltona Majata, prepredenog biznismena koji trguje suvim grožđem i u Tursku putuje poslovno, jer sumnja da ga njegov agent u toj zemlji potkrada. Sve vreme se neprestano suočava sa antisemitizmom u vozu i van njega, dok putuje s jednog kraja Evrope na drugi. Sažalivši se na bolesnu plesačicu Koral Masker, koja je u drugoj klasi, kupuje joj kartu za prvu i ona se zahvalna zaljubljuje u njega. Provode noć zajedno.

Dr Ričard Ciner je izgnani vođa komunista koji se pod krivotvorenim britanskim pasošem vraća u rodni Beograd posle pet godina provedenih u engleskom egzilu, tokom kojeg je radio kao nastavnik. Cilj mu je — da digne komunističku revoluciju. Iako usput saznaje da je revolucija već bila i propala, nastavlja put sa novom misijom: želi da učini politički gest i izađe pred sud kako bi održao govor; njegovo poreklo je radničko, i on je samo zahvaljujući mukotrpnom radu i naporu svojih roditelja završio za lekara, i pre progona dobrotvorno lečio sirotinju naše prestonice. (Beograd je i u Kraljevini Srbiji imao brojnu ne-srpsku populaciju koja je proporocionalno dala jednak doprinos u oslobodilačkim ratovima 1914—1918).

Cinera u Kelnu prepoznaje Mejbel Voren koja, namirisavši krupnu novinsku priču, ne želi da ga ostavi na miru. Zato se on u Beču pretvara da silazi sa voza da bi pobegao od nje; dok ona telefonira svojoj redakciji, Jozef Grinlih (koji je upravo ubio čoveka tokom neuspelog pokušaja pljačke) krade joj tašnu i sa njenim se parama ukrcava na voz. Vorenova ostaje u Beču i zaklinje se da će se dočepati Cinerove priče.

Na granici Mađarske i Kraljevine Jugoslavije Ciner biva uhapšen od strane granične policije, kao i Grinlih kod kojeg je prilikom pretresa pronađen revolver. Kao i Koral Masker, kojoj je igrom slučaja Ciner predao naročito pismo, da ga dostavi umesto njega. Odvode ih u Suboticu. Ciner pred sudom drži politički govor, premda nema nikakve publike kojoj bi se obraćao. Brzo biva osuđen na smrt. Grinliha osuđuju na deportaciju u Austriju, a Muskerovu u Ujedinjeno Kraljevstvo.

VIDEO: Radijska drama Si-Bi-Es-a iz 1949. godine, bazirana na romanu „Voz za Istanbul“ Grejama Grina

Potom ih premeštaju u čekaonicu gde treba da provedu noć. Karlton Majat za to vreme iznajmljenim automobilom juri kroz severnobački krajolik u nameri da spasi svoju novu draganu. Stiže do zgrade suda. Grinlih razvaljuje vrata i trojka beži ka kolima, ali samo lopov uspeva da ih se dočepa: Ciner biva upucan, Muskerova ga skriva u ambaru u kojem umire. Za to vreme, Vorenova stiže na subotičku železničku stanicu, seda za volan i kreće da juri svoju priču; shvativši da više nema priče, odlučuje da sa sobom natrag u Keln kao novu partnerku povede Muskerovu, ali ova doživljava srčani udar na zadnjem sedištu auta i njena dalja sudbina ostaje neizrečena.

Orijent ekspres napokon stiže u Istanbul. Majat je usput shvatio da je Dženet Pardou zapravo sestričina njegovog poslovnog suparnika i potencijalnog partnera, pa ozbiljno razmatra mogućnost da je zaprosi te time parafira ugovor i sklopi primirje na obostranu korist.

U filmu koji je po ovom romanu snimljen majora Petrovića glumi Peri Ajvins, a poručnika Aleksića Mark Lebel. Međutim, to su sporedne srpske uloge na granici. U glavnim ulogama bila su krupna imena ondašnjeg filma: engleska glumica Heder Ejndžel tumačila je lik Koral Masker, Norman Foster je igrao Karltona Majata, Ralf Morgan dr Ričarda Cinera a Doroti Burdžis je tumačila lik Mejbel Voren. Ostvarenje u produkciji „Foksa“ režirao je Pol Martin.

Iako danas izbor ovakvog imena filma deluje neobično zbog sličnosti sa slavnim romanom Agate Kristi, treba imati na umu da je Grinov roman u Americi objavljen upravo pod naslovom „Orijent ekspres“ a da je „Ubistvo u Orijent ekspresu“ Kristijeve publikovano u godini kada se pojavio film, i mnogo pre nego što je postao kultni krimić.

(P. L.)