8 zabluda o Srbima i Turcima u koje verujemo: Olivera Lazarević je silom odvedena u harem, sarmu su nam donele Osmanlije, a evo šta kaže prava istorija

Srbija i Turska dele zajedničku istoriju, kulturu, kuhinju, reči, umetnost... Kada jednom to nasleđe sagledamo realno i sa svih strana, moći ćemo da iz njega učimo i gradimo sve bolje odnose

Mehmed paša Sokolović tajno je bio srpski patriota, a Olivera Lazarević je silom odvedena u Bajazitov harem - ovo su samo neke od priča u koje mnogi Srbi žele da veruju, ali koje nemaju mnogo veze sa činjenicama i istorijom, upozoravaju stručnjaci.

Da zajednička istorija Srba i Turaka nije crno-bela, niti se može svesti na brojanje pobeda i poraza, pokušala je da prošle nedelje objasni prof. dr Ema Miljković, sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu. Na predavanju "Istorijske činjenice i zablude: Srbi i Turci", održanom na "Yunus Emre Institutu" u Dobračinoj ulici, ona je ukazala na neke od romantizovanih ili nedovoljno objašnjenih uverenja koje postoje o događajima i ljudima koji su tkali kako našu, tako i tursku povest, ali i ukazala na potrebu da o zajedničkoj istoriji razgovaramo sa drugom stranom, čak i kada oko nečega nismo saglasni.

Preporučujemo

Ove ličnosti i događaji nas najčešće zbunjuju:

1. SRBI SU IMALI IZVESNU AUTONOMIJU UNUTAR CARSTVA

Osmansko carstvo bilo je ogromna i vrlo dobro organizovana država, a u tako raznolikom carstvu administracija nije mogla da bude svuda ista.

- Različiti modeli vladanja postojali u arapskim i evropskim provincijama, kao i unutar tih provincija samih. Delovi bivše Jugoslavije, Albanije i Grčke imale su izvestan nivo unutrašnje autonomije, što je malo poznato. Turski zvaničnici kontrolisali su funkcionisanje nahija, ali nisu zadirali u tradiciju i običaje. Ako je ne-muslimanski narod plaćao harač, mogao je da zadrži svoj jezik, veru i tradiciju - istakla je profesorka Miljković.

2. OLIVERA NIJE SILOM UDATA ZA BAJAZITA; MARA JE BILA SULTANOV DIPLOMATA

Olivera Lazarević, ćerka kneza Lazara, postala je venčana žena Bajazita Prvog, koji je postao sultan posle Kosovskog boja.

- U javnosti se još uvek priča kako je knjeginja Milica morala da svoju ćerku da Bajazitu, ali u srednjovekovnom vrednosnom sistemu ovakav brak bio je i velika čast. Milica je udavala svoju ćerku za jednog od najmoćnijih vladara i to je bila važna politička veza. Oliverina obaveza prema Srbiji bila je da svojim brakom poboljša političku poziciju države - istakla je ona.

Ipak, između Olivere i Bajazita rodila se velika ljubav.

- Neki turski istoričari čak misle da je Olivera kriva što je Bajazit izgubio bitku kod Ankare, jer je, po običaju, bila sa njim, a on je zbog toga više mislio na njenu bezbednost, nego na strategiju. Takođe, nova istraživanja nekih turskih istoričara tvrde da su Olivera i Bajazit imali dve ćerke koje su umrle kao male, dok se u Srbiji i dalje insistira da par nije imao potomke - rekla je profesorka.

Mara Branković, druga sultanija srpskog porekla, takođe je bila udata iz političkih razloga za Murata Drugog.

- Njihova veza bila je bez ljubavi, ali je Mara bila veoma zainteresovana za politiku. Iako nije bila aktivna dok joj je muž bio živ, po njegovoj smrti bila je važan saveznik njegovog sina Mehmeda Drugog. Mara je igrala važnu ulogu na otomanskom dvoru i diplomatiji, i predstavljala realnu vezu između carstva i despotovine. Vodila je pregovore  o uslovima mira kada je mladi sultan osvojio severnu Albaniju. Mehmed Drugi, jedan od najznačajnijih turskih vladara, veoma ju je cenio, a zemlje koje joj je dao, kao i pravo da se brine o manastirima na Svetoj Gori, pokazatelji su toga. Mara Branković bila je predstavnik proturske struje u Srbiji (nasuprot koje je postojala prougarska).

3. STEFAN LAZAREVIĆ HRABRO SE BORIO ZA TURKE - A SAMIM TIM ZA SRBIJU

Uloga Stefana Lazarevića u bici kod Ankare/Angore, veoma važnom sukobu u turskoj istoriji, takođe se različito tumači. Stefan Lazarević borio se u ovoj bici kao vazal na otomanskoj strani protiv Tatara. Rane hronike, otomanske i srpske, opisuju koliko je tada bio hrabar.

- Kada je video da će bitka biti izgubljena, a Bajazit zarobljen, tri je puta upadao u centar bitke, kako bi izvukao sultana, beleže hronike. Borio se svim srcem, iako bi to moglo delovati čudno, jer prošlo je samo 13 godina od Kosovske bitke u kojoj mu je poginuo otac. Da bi se ovo shvatilo, ne treba se voditi stavovima čoveka 21. veka. Stefan Lazarević bio je srednjovekovni vitez, koje je postupao po svojoj viteškoj dužnosti i časti. Takođe, on se u tom trenutku borio i za vladara sa kojim je imao jake političke veze. I kao državnik (a bio je jedan od naših najvećih), on je ispunio svoju dužnost - rekla je profesorka Miljković.

4. MARKO KRALJEVIĆ POGINUO JE BOREĆI SE NA TURSKOJ STRANI

Najveći srpski epski junak - Marko Kraljević - u pesmama glavni borac protiv Turaka, zapravo je umro u bici na Rovinama, kao turski vazal, na otomanskoj strani.

5. SRBI SU UČESTVOVALI U PADU CARIGRADA

Đurađ Branković, otac Mare Branković, učestvovao je sa svojim snagama, kao deo osmanske vojske, u padu Carigrada 1453. godine. Iako se potomci time ne ponose, istorijska je činjenica da je nevelika i ne preterano snažna srpska jedinica bila pod zidinama Konstantinopolja kada su Osmanlije osvojile "srce pravoslavlja".

6. MEHMED PAŠA SOKOLOVIĆ NIJE BIO SRPSKI PATRIOTA, VEĆ ODANI SULTANOV PODANIK

Nekoliko važnih državnika bilo je pravoslavnog porekla, a najpoznatiji među njima je svakako bio Mehmed paša Sokolović, veliki vezir pod tri sultana.

- Kako je podignut na taj položaj samo godinu dana pre smrti Sulejmana Veličanstvenog, Sokolović je bio vladar iz senke za vreme Selima Drugog, nesposobnog vladara, kome su savremenici dali nadimak "Pijanac". Mnogi veliki projekti i državne ideje bile su Sokolovićeve i danas se on pamti kao jedan od najboljih velikih vezira u otomanskoj istoriji. Ipak, on je bio odani podanik sultana, potpuno posvećen upravljanju o očuvanju carstva kakvo je Sulejman Veličanstveni ostavio. Trebalo bi da zaboravimo romantičnu ideju kako je on ostao veoma vezan za svoj rodni kraj oko Višegrada. On tu jeste podigao veoma lep most, ali slične njegove zadužbine prisutne su po celom carstvu. Morao je biti veoma svestan svog porekla, jer je bio veliki kada su ga uzeli dankom u krvi, ali nikada nije zaboravio svoju dužnost prema Otomanskom carstvu - objasnila je istoričarka.

7. SARMA MOŽDA NIJE TURSKA

Balkanska kuhinja i turska trpeza gotovo su iste. Teško je reći šta je ovde čije - sprsko, bugarsko, grčko ili tursko. Turci i Grci se i dalje svađaju oko toga ko je prvi savio sarmu, a možda su to bili - Persijanci.

8. NISU SAMO TURCI UTICALI NA NAS, I MI SMO NA NJIH

Nema sumnje da je Otomansko carstvo donelo novu administraciju i veru, ali Osmanlije nisu uništile sve postojeće institucije. Neke su sačuvane i uvedene u otomanski sistem, kako bi se stvorila funkcionalna zemlja. Rezultat toga je zajednička kultura na celom Balkanu, a ono što su Osmanlije ostavile, mi danas definišemo kao orijentalno kulturno nasleđe, koje našu baštinu obogaćuje za još jedan sloj.

Orijatnalni uticaj bio je jači u urbanim, nego u ruralnim sredinama. Ipak, i srpska kultura je imala uticaj na otomansku. Čak su i neke srpske reči prihvaćene u turskom jeziku, poput reči "Božić" (Božduk). Tu su i reči "kralj, kraljica, četa, višnja..." koje se koriste u krajevima u kojima je živelo mnogo ljudi sa ovog podneblja. Naši termini iz oblasti rudarstva takođe su bili u upotrebi. U nekom trenu, srpski jezik bio je jedan od zvaničnih na turskom dvoru, jer je mnogo ljudi sa ovih prostora tu držalo jake pozicije.

VIDEO: Erdogan: Autoput između Beograda i Sarajeva biće autoput mira

(D. Savanović/d.savanovic@telegraf.rs)