Stepinac u „lepom“ društvu: Zagrebačkom nadbiskupu kao da ne prija ekipa koja mu sedi s desne strane

Rafaele Kasertano je bio omraženi italijanski poslanik u Zagrebu, koji je korio ustaške zvaničnike zato što previše naglašavaju svoju „nezavisnost“. Zigfrid Kaše pored njega je bio obožavani nemački poslanik kojeg su sami Nemci optuživali da više vodi računa o ustaškim interesima nego nemačkim. A tu je „doglavnik“ Slavko Kvaternik...

Dok čekamo da se reši pitanje kanonizacije ili nekanonizacije nekadašnjeg zagrebačkog nadbiskupa Alojzija Stepinca — koji je na taj položaj izabran još za vreme Kraljevine Jugoslavije (kralj Aleksandar lično odobrio njegov izbor) ali postao kontroverzan zbog vršenja te funkcije tokom Drugog svetskog rata i tzv. Nezavisne Države Hrvatske — možda nije zgoreg baciti pogled na ovu fotografiju nastalu u Zagrebu 1941. godine, po svemu sudeći maja meseca, vodeći se onom našom poslovicom: „S kim si, takav si“, iako je ona, razume se, daleko od univerzalne primenjivosti.

Preporučujemo

Bilo kako bilo, na slici prvi sleva je Rafaele Kasertano, od ustaša omraženi italijanski poslanik u Zagrebu koji se ponašao „više kao vicekralj nego kao šef diplomatske misije“. Tokom svog poslanstva on je neprestano korio ustaške zvaničnike zbog naglašavanja svoje „nezavisnosti“, pošto je, po njegovim rečima, „Hrvatska država zavisna od Italije“.

Generalno, italijanske predstavnike u tzv. NDH nisu voleli ni zbog teritorijalnih ustupaka Rimu, niti zbog legalizovanja i proširenja četničkih formacija u svojoj okupacionoj zoni, pa čak i prosrpske politike. Pritom ih niko nije poštovao i niko ih se nije plašio, što je samo povećavalo njihovu frustraciju; priklanjanje ustaša moćnom nemačkom zaštitniku bilo je naposletku neizbežno.

Odmah pored Kasertana sedi Zigfrid Kaše, nemački poslanik, predstavnik ministarstva spoljnih poslova Trećeg rajha. Nemci su imali više predstavnika u Zagrebu, ali nisu svi bili naklonjeni ustašama i Paveliću. Vojni izaslanik Glez fon Horstenau imao je vrlo loše mišljenje o „poglavniku“ i njegovoj bulumenti, tretirao ih je s prezirom, zgražavao se zbog varvarskih pokolja nad Srbima, i ustanovio da oni zapravo nemaju podršku hrvatskog naroda.

Njegovo mišljenje je delio esesovski general-major Ernst Fik koji je u izveštaju Himleru od 16. marta 1944. godine napisao da nemačke trupe u tzv. NDH vode uzaludnu borbu, da „u čitavom političkom aparatu nema prepoznatljive političke linije... Što se tiče vlasti, dr Ante Pavelić je samo gradonačelnik Zagreba, izuzimajući predgrađa“.

Ali to nije bio slučaj sa Kašeom, najvećim ustaškim saveznikom i prijateljem, čovekom toliko pristrasnim da je njegov šef Joakim fon Ribentrop bio 13. aprila 1944. godine prinuđen da mu, posle jednog izveštaja, skrene pažnju da na situaciju i događaje gleda očima Hrvata, da je očigledno sklon da smatra za istinu i ispravno sve ono što mu Hrvati kažu. Do tog telegrama je došlo nakon što je sam Hitler ukazao na greške u Kašeovim dopisima.

Nemoguće je pomenuti sve situacije u kojima je Kaše stao u odbranu ustaškog režima ili odbio da ih ukori, zbog čega je jednom prilikom bio opozvan u Berlin i za dlaku izbegao smenu; dovoljno je samo pomenuti da je general Lotar Rendulić, austrijski oficir iz porodice hrvatskog porekla, komandant 2. oklopne armije, došao u sukob sa Kašeom i optužio ga da više brine o interesima ustaške klike nego o interesima Nemačke, pa potom svim svojim oficirima zabranio svaki kontakt sa njim.

Odmah pored Kašea sedi „ustaški krilnik i vojskovođa“, doglavnik Slavko Kvaternik, koji je 10. aprila 1941. godine preko Radio Zagreba tačno u 17 časova i 45 minuta proglasio uspostavu „Nezavisne Države Hrvatske“. Nakon rata Amerikanci su ga uhapsili u Austriji i isporučili našima. Sudilo mu se u Zagrebu sa drugim visokim ustašama; smrtna presuda izrečena je 6. juna 1947. godine, a streljan je sedam dana kasnije. Kaše je takođe isporučen Jugoslaviji; osuđen je maja meseca iste godine, a obešen je 7. juna. Edmund Glez fon Horstenau izvršio je samoubistvo, bojeći se da ga Amerikanci ne isporuče nama. Sudbinu Rafaelea Kasertana nismo uspeli da ustanovimo.

Pored Alojzija Stepinca — koji gleda u pod ispred sebe i deluje ili kao da se strašno dosađuje, kao da bi radije bio na nekom drugom mestu, ili kao da mu ne prija društvo u kome se nalazi — sedi ustaški gradonačelnik Zagreba Verner; a dalje sede druge visoke ustaše, italijanski fašisti i nemački nacisti. Stepincu je suđeno posle rata zbog saradnje sa kvislinškim i zločinačkim režimom, i ostatak života je proveo, delom u zatvoru „Lepoglava“, a delom zbog zdravstvenog stanja u kućnom pritvoru. Interesantno, nakon što ga je papa Pije XII godine 1952. imenovao kardinalom, Jugoslavija je momentalno prekinula diplomatske odnose sa Svetom stolicom.

(P. L.)