Ako su Nemci Beograd sravnili sa zemljom, kojom rečju onda opisati ono što su uradili nesrećnom Roterdamu?

Naredba o odlaganja vazdušnog napada na najveću holandsku luku nije stigla na vreme i bombardovanje je počelo tačno u 13 časova i 22 minuta, 14. maja 1940. godine. Staro istorijsko jegro koje su Roterdamci gradili vekovima, nestalo je s lica zemlje

Istoga dana kada su Nemci napali Belgiju i preko nje Francusku — 10. maja 1940. godine — pokrenuta je i invaziju na neutralnu i slabo naoružanu Kraljevinu Holandiju, koja je trebalo da im osigura severni sektor Zapadnog fronta, i da im posluži kao odskočna daska za buduće bombardovanje Ujedinjenog Kraljevstva.

Preporučujemo

Napad je počeo desantima na strateška mesta poput aerodroma, mostova i ključnih vladinih zgrada, koji su bili praćeni klasičnom kopnenom najezdom, ali su Holanđani pružili znatno snažniji otpor od onoga koji su u Berlinu očekivali. Najveći problem za Vermaht bilo je razbijanje tzv. Tvrđave Holandija, domišljatog sistema fortifikacija i brana koje su otvaranjem brzo plavile zemljišta i onemogućavale pokrete invazionih trupa, a koja se nalazila u jezgru države. „Sposobnost otpora holandske armije pokazala se većom od očekivane. Politički kao i vojni razlozi, zahtevaju da se ovaj otpor slomi što je brže moguće“, stoji u Hitlerovoj direktivi br. 11.

Tokom ranog jutra 13. maja došlo je do privremenog zatišja u borbama kod Roterdama. Holandskom odbranom komandovao je pukovnik Piter Sharo, nemačkim kopnenim trupama oko grada general Rudolf Šmit a vazduhoplovstvom na holandskom ratištu general Karl Student. Za naredni dan Šmit je planirao kombinovani napad 9. oklopne divizije i 1. SS oklopne divizije „Telesna garda Adolfa Hitlera“, kao i nekih manjih jedinica.

Međutim, da bi izbegao borbu i ubrzao stvari, poslao je u Berlin zahtev za pružanje vazdušne podrške Luftvafea; zahtev je stigao u štab 2. vazduhoplovne flote. Ono što je tražio bile su „štuke“, koje su, budući ponirući bombarderi, bile u stanju da prilično precizno gađaju naznačene strateške ciljeve. Ono što je dobio bilo je nešto malo „štuka“, ali uglavnom aviona tipa „hajnkel he-111“, specijalizovanih za tepih-bombardovanje.

14. maja ujutru počeli su pregovori. Tačnije, Šmit je tražio predaju grada preteći njegovim uništenjem; Sharo je odbio i počeo da odugovlači. Prvobitno vreme vazdušnog napada bilo je zakazano za 13 časova i 20 minuta. Šmit je Holanđanima potom dao dodatna tri sata da odgovore na drugi ultimat, ali dok su njihovi pregovarači prelazili most Vilemsbrug, na nebu se pojavilo devedeset bombardera u okviru zloglasnog krila Kampfgešvader 54, iako je general Student navodno poslao poruku za odlaganje.

Pukovnik Valter Lakner takođe je kasnije tvrdio da zbog slabe vidljivosti nije primetio ni signalne rakete ispaljene sa zemlje. On je zapovedao formacijom koja je nastupala iz pravca severoistoka; od dvadeset sedam aviona koji su dolazili iz pravca sa juga, samo su prva tri ispustila tovar na grad, dok su se ostali povukli.

Ali ova četrdeset četiri „hajnkela“ koja su pod komandom Laknera dolazila sa druge strane, spustila su se nisko i tačno u 13 časova i 22 minuta bacila 97 tona bombi na staro, istorijsko jezgro grada koji je sravnjen sa zemljom. Šest ili sedam vekova razvoja, zidanja i kulture, posebno intenziviranog razvoja četiri veka unazad, otišlo je u nepovrat zbog divljaštva jedne ideologije.

Kada se sve raščlani, na Roterdam je bačeno 1.150 bombi teških 50 kilograma i 158 bombi teških 250-kilograma, a pored gradskog jezgra strašno je bio stradao i stambeni deo grada Kralingen. Potom su izbili veliki požari koji su se pogoršali narednih dana zbog vetra i oluje, pa su doneli još uništenja. Preciznih brojki nema, ali poginulo je skoro hiljadu ljudi (pošto se većina sklonila na sigurno) dok je 85 hiljada građana ostalo bez krova nad glavom: nestalo je 24.978 domova, 24 crkve, 2.320 trgovina, 775 stovarišta i 62 škole.

Nakon ovoga Roterdam se predao, a sutradan je, posle pretnje da će Utreht doživeti istu sudbinu, holandska vlada odlučila da kapitulira i da rizikuje uništenje još jednog grada, posebno što je postalo očigledno da je svaki dalji otpor uzaludan. Tri dana kasnije predale su se i holandske trupe koje su otpor Vermahtu pružale u Zelandu.

VIDEO: Šta bi bilo da Srbi nisu rekli NE Hitleru?

(P. L.)