Kako erupcija vulkana izgleda Rusima i Amerima koji nas posmatraju iz Međunarodne svemirske stanice u Zemljinoj orbiti

Maunt Klivlend je simetrični stratovulkan na aljaskanskim Aleutskim ostrvima, jedan od najaktivnijih u tom arhipelagu. Posebno je opasan za civilni vazduhoplovni saobraćaj zato što se nalazi na trasi koja ide preko Pacifika a sve češće izbacuje guste stubove pepela

Maunt Klivlend, aktivni vulkan na aljaskanskim Aleutskim ostrvima, izbacuje gust stub pepela 23. maja 2006. godine. Snimljeno iz Međunarodne svemirske stanice. Foto: Wikimedia Commons/earthobservatory.nasa.gov

Maunt Klivlend spada u red najaktivnijih vulkana na aljaskanskim Aleutskim ostrvima, od preko sedamdeset pet njih. Ne samo što je u poslednjih 230 godina eruptirao nekoliko desetina puta, nego se čini da se to dešava sve češće i češće: 2001, 2005, tri puta 2006, 2007, tri puta 2009, dva puta 2010, tri puta 2012, 2013, nekoliko puta 2014. i 2015, jednom 2016. godine.

Najveća novija erupcija je bila ona iz 2001. kada je Klivlend proizveo stub pepela visok dvanaest kilometara; 2011. došlo je do šest eksplozija koje su uništile kupolu. Inače je u pitanju gotovo simetrični stratovulkan visok 1.730 metara koji zbog svoje zabačenosti nije lako pratiti i posmatrati, pa se stručnjaci uglavnom oslanjaju na satelitske snimke.

Treba napomenuti i da je Klivlend opasan po civilni vazduhoplovni saobraćaj, jer se nalazi na pacifičkoj trasi kojom se kreću brojni međunarodni letovi, koji prolaze nedaleko od njega, a vulkanski pepeo koji izbacuje može da ošteti osetljivu avionsku opremu i senzore. Taj problem nema Međunarodna svemirska stanica, čija je posada načinila ovu sliku stuba pepela koji se digao iz ove planine tokom jedne od tri erupcije 2006. godine, tačnije 23. maja. MSS se nalazi u niskoj Zemljinoj orbiti na 330 do 435 kilometara visine, tako da za njih „nema zime“ što se ovoga tiče.

Uspeli smo da ustanovimo da su posadu Međunarodne svemirske stanice u tom trenutku činili ruski kosmonaut Pavel Vinogradov, američki astronaut Džefri Vilijams i nemačko-evropski Tomar Rajter; svoj trojici je to bio drugi svemirski let, a Rajteru i poslednji. Ne znamo ko je tačno autor slike, ali moguće da je Vilijams; ne samo što je sliku objavila Nasa, nego je on prijavio erupciju pre nego što je Aljaskanska vulkanska opservatorija znala za nju. Spektakularno je ovako nešto gledati sa nebesa.

(P. L.)