Špijunska igra ili nešto drugo? Čudni novinski oglas upozorio Amerikance da će biti napadnuti u Perl Harboru

Dve nedelje pre napada na Perl Harbor u čuvenom listu „Njujorker“ pojavio se neobičan oglas za neku društvenu igru, sa ilustracijom na kojoj se nalazila grupa ljudi koja baca kockice u skloništu. Na kockicama je bio tačan datum japanskog napada

Dvanaestog meseca, sedmog dana, četrdeset prve godine, vazduhoplovstvo japanske carske mornarice izvršilo je veliki napad na američku vojnu luku na Havajima, Perl Harbor, u nameri da uništi njihovu Pacifičku flotu, što bi Japanu omogućilo da se nesmetano posveti ostvarenju svojih osvajačkih ambicija po Istočnoj Aziji.

Preporučujemo

Jesu li Amerikanci znali za to ili nisu, jesu li sve učinili da Japance nateraju na glupost koja će im pružiti opravdanje da uđu u rat (Ruzvelt je obećao u predizbornoj kampanji da će SAD ostati neutralne, ali može se zaključiti na osnovu odnosa sa Čerčilom i Staljinom da je želeo da se uključi u opštu borbu protiv fašizma; uostalom, Japanu su zadali ozbiljan udarac uvođenjem embarga na uvoz nafte), da li je tek puka slučajnost to što niti jedan od tri nosača aviona Pacifičke flote nije bio u Perl Harboru na dan napada — to su sve otvorena pitanja, pa je čitav slučaj donekle obavijen velom misterije.

Jedna „misterija“ je posebno interesantna. Naime, 22. novembra te godine u listu „Njujorker“ pojavio se neobičan oglas, sa ilustracijom na kojoj se nalazila grupa ljudi koja baca kockice u skloništu. Podsećamo, Amerika još nije bila u ratu niti je bilo bojazni da će ući.

Ispod naslova „Achtung, Warning, Alerte!“ je pisalo: „Nadamo se da nikada nećete morati da provede hladnu zimsku noć u skloništu, ali nešto smo razmišljali... zdravorazumski je biti spreman. Ako ne budete previše zauzeti do Božića, zašto ne biste seli i napravili spisak stvari za koje biste želeli da vam se nađu pri ruci... I premda nije vreme, zaista, da razmišljate o tome šta je u modi, kladimo se da će se većina vaših prijatelja setiti da u to uključi one intrigantne kockice i žetone koji čine omiljenu igru Čikaga: SMRTONOSNU DVOJKU.“

Razbani širom ovog izdanja „Njujorkera“ bili su manji oglasi koji su vraćali čitaoca na glavni, i na kojima su se nalazile kockice sa brojevima dvanaest i sedam. Kao dvanaesti mesec, sedmi dan. Zbog toga i jesmo na početku teksta onaj datum iznenadnog japanskog napada na Perl Harbor, do kojeg je došlo bez prethodne objave rata, ispisali slovima. Naime, Amerikanci datume pišu tako što prvo stavljaju mesec, a tek onda dan, obrnuto od evropskog kontinentalnog običaja.

Mornarički pilot Džozef Bel pričao je decenijama kasnije, da mu je tokom rata jedan obaveštajni oficir govorio o tom oglasu: da je privukao njihovu pažnju, da je došlo do istrage, da je istraga udarila u zid, da je oglas u redakciji ovog čuvenog lista priložen lično, da je pritom plaćen gotovinom, da igra koja se reklamirala nikada nije postojala kao ni preduzeće koje ju je navodno proizvodilo. A ni činovnik koji je oglas primio nije mogao da se seti kako je izgledao čovek koji ga je doneo. I tako dalje.

Sama priča o oglasu kao najavi japanskog napada „prvi put“ se pojavila 1967. godine u „Njujork Tajmsu“, kada je vojni istoričar Ladislas Farago izneseo svoju teoriju da je oglas zapravo šifrovana poruka japanskim agentima da je vreme da ugase svoje ćelije.

Ali već tada se sve ispostavilo kao laž i glupost, kao konstrukcija besmislene teorije zavere. Koliko narednog dana javila se udovica Rodžera Pola Krega, čoveka koji je izmislio društvenu igru „Smrtonosna dvojka“, da bi negirala navode da se radi o šifrovanoj poruci Japancima; takođe je rekla da su ih agenti FBI posetili odmah nakon napada na Perl Harbor, da je sve samo velika slučajnost i da ne zna kako je njen pokojni muž izabrao baš te brojeve. Farago je na to pitanje novinarima rekao: „Šta da vam kažem?“ a onda u knjizi koju je napisao prosto „zaboravio“ da pomene taj obrt.

Međutim, jednom posejano seme intrige ne može da se uništi, pa ta teorija zavere ne samo da je opstala narednih decenija, nego opstaje do dana današnjeg. Jednostavno je nemoguće ljudima utuviti u glavu da to nema veze sa stvarnošću. Špijunska verzija priče zvuči spektakularno i očaravajuće, dok je istina dosadna; ova prva će doći do miliona ljudi, ova druga do šačice.

A zapravo je „misterija“ rešena i pre pomenute 1967. godine, samo smo to namerno ostavili za kraj. Već maja 1942, svega pet meseci nakon Perl Harbora, novinar dnevnika „Los Anđeles Tajms“ pronašao je gospodina Krega i ispitivao ga o svemu što se desilo: drugim rečima, već se tada oglas bio ozloglasio na nacionalnom nivou, na nivou čitave Amerike, pa onda pao u zaborav.

Kreg je bio ogorčen i sarkastičan u svojim odgovorima. Gotovo rezignirano je ukazivao na činjenicu da se društvena igra koju je osmislio zbilja igra kockicama na kojima postoje krajnje neuobičajeni brojevi poput dvanaestice i sedmice. „Kako bi jedna takva poruka mogla da dođe do svih sinova Izlazećeg Sunca putem ovakvog medijuma, teško je razumeti, ali poruka je došla u svaki deo zemlje, a ja vas uveravam, kaže g. Kreg, ništa ne putuje tako daleko i tako brzo kao grubo netačna i zlonamerna glasina“, pisao je „Los Anđeles Tajms“.

I bio u pravu. Časopis „Tajm“ je pre samo dve godine pisao o ovoj teoriji zavere kao da nikada nije ni bila opovrgnuta. Pritom smo ubeđeni da sigurno ima ljudi koji će nakon čitanja i ovog našeg teksta biti uvereni u priču o špijunskoj tajnoj poruci, dok će deo sa pojašnjenjem vremenom jednostavno izbrisati iz sećanja. Ne vi, ali neki ljudi sigurno.

(P. L.)