Prvi atentat u istoriji desio se pre skoro 4.000 godina. Neko je princu usred Nemačke zario bodež u stomak
„Princ Helmsdorfa“ ubijen je pre oko 3.846 godina, i pripadao je Unjetičkoj kulturi koja je cvetala na prostoru današnje Češke, Slovačke, Poljske i Nemačke. Moderna forenzika je utvrdila kako je umro, a da je bio vladar znamo po načinu na koji je sahranjen
Pre skoro četiri milenijuma, neki iskusni ratnik zario je bodež u stomak osobe koju istoričari i arheolozi nazivaju „princ Helmsdorfa“. Oružje, dugačko petnaest centimetara, prošlo je kroz žrtvinu kičmu tolikom silinom da je preseklo nekoliko ključnih arterija. Drugim ubodom u ključnu kost, ubica je princu razneo rame i probušio pluća, što je dovelo do krvave i brze smrti.
Ovakav scenario predložila je grupa arheologa i forenzičara iz nemačke pokrajine Saksonija-Anhalt, istovremeno iznevši tvrdnju da bi ovo vrlo lako moglo biti najstarije poznato političko ubistvo u istoriji čovečanstva, budući da se odigralo pre oko 3.846 godina (oko 1828. pre nove ere).
Princ — inače sahranjen sa riznicom vrednih oružja i oruđa, kao i sa desetogodišnjim detetom koje je možda bilo žrtvovano tom prilikom da mu služi kao večni saputnik — bio je nepoznat sve dok 1877. godine istoričar umetnosti Fridrih Klopflajš nije prilikom istraživanja tumulusa kod Lojbingena nabasao na njegovu grobnicu.
Kasnija arheološka iskopavanja zaboravljene kulture otkrila su građevinu površine 469 kvadratnih metara, zbirku bronzanih artefakata i nekropolu sa ostacima četrdeset četiri seljaka.
Grupa lovaca na blago je 1999. godine vršila istraživanja nedaleko odatle, kod mesta Nebra, i pronašla 3.600 godina stari bronzani disk prečnika 32 centimetra, sa zlatnim prikazima Sunca i Meseca, polumeseca i zvezda (prepoznaju se Vlašići), kao i srpa koji možda predstavlja sunčevu barku koja plovi svemirom, ili Mlečni put ili dugu.
Nazvan „Nebeski disk Nebra“, on predstavlja najstariju poznatu predstavu kosmosa, kao i najstariju poznatu ručnu opservatoriju za određivanje vremena početka setve i žetve: ako im je za to služio, kao što se pretpostavlja, jer možda je bio i nekakav astronomski časovnik.
Princ i disk pripadaju Unjetičkoj kulturi, za koju je interesovanje umnogome poraslo ovim poslednjim otkrićem, zbog čega se i jeste pristupilo dodatnim ispitivanjima prinčevskih ostataka. Forenzičari predlažu mogućnost, da je princ uhvaćen na prepad, da ga je njegov ubica iznenadio, te da je najverovatnije bio čovek od poverenja, možda rođak ili prijatelj, možda čak i stražar; nije isključeno da je princ bio žrtva zavere.
Povreda gornjeg dela ruke ukazuje na mogućnost, da je princ pokušao da se odbrani, ali danas je nemoguće ustanoviti okolnosti koje su dovele do ovog čina i njegove smrti: forenzika je pružila odgovore koje je mogla da pruži.
Međutim je simptomatična pažnja s kojom se pristupilo lešu princa, starosti 30—50 godina: način na koji je sahranjen pokazuje da je bio čovek od značaja, poštovan, da ubica, ako je želeo da prigrabi vlast, u tome nije uspeo; ili možda jeste, možda ondašnji ljudi nikada nisu saznali identitet atentatora koji je ovakvim pogrebom skrenuo pažnju sa sebe („obratite pažnju ko nosi kovčeg“).
I još nešto: činjenica da su pripadnici Unjetičke kulture preživeli ovaj udar, da su napredovali i sto ili dvesta godina kasnije stvorili „Nebeski disk Nebra“, pokazuje da je u pitanju bila vrlo otporna kultura, o kojoj ćemo saznati mnogo više narednih godina, decenija, pa zašto ne reći i — vekova.
Ako su oni mogli da strpljivo čekaju bezmalo četrdeset stoleća da budu otkriveni, možemo i mi da sačekamo. Ostaci materijalne kulture nikada ne nestaju u potpunosti, a ubistvo — što potvrđuje slučaj princa Helmsdorfa — nikada ne zastareva.
(P. L.)