Prva fotografija sa ljudima u istoriji. Ima možda ironije u tome što su to čistač cipela i njegova mušterija

Jednog prolećnog jutra 1838. godine pionir fotografije Luj Dager postavio je kameru na prozor svoga stana i napravio istorijsku sliku. Čovek je svestan njene važnosti tek onda kada se bolje zagleda

Luj Dager (1787—1851) jedan je od otaca fotografije. Izumeo je tehniku koja je po njemu nazvana dagerotipija, i koja je bila u upotrebi nekoliko decenija sredinom devetnaestog veka, pre nego što je prevaziđena. Mnoge rane fotografije dugujemo Dageru, čak i ako ih nije on napravio (recimo, dagerotipski portret Edgara Alana Poa iz 1848. godine), a između ostalog dugujemo mu i ovu priloženu sliku koja se slobodno može nazvati istorijskom.

Njen autor upravo je Luj Dager. Načinjena je jednog prolećnog jutra 1838. godine, na pariskom Bulevaru du Tampl koji danas deli 3. i 11. arondisman francuske prestonice. Kamera je bila postavljena u zgradi u kojoj je živeo i radio, a natpis na njoj pokazuje da je tačno vreme nastanka bilo osam časova ujutru. Treba reći i da je obrnuta kao u ogledalu, što je bio slučaj sa većinom dagerotipskih slika: dakle, ono što je levo zapravo je u stvarnosti bilo desno.

Deluje kao da na ulici nema ama baš nikoga, iako je u pitanju vrlo prometna saobraćajnica, tada kao i sada. To je zato što je vreme ekspozicije trajalo između deset i dvanaest minuta, što znači da pokreti nisu mogli biti usnimljeni. Ali postoji nešto što se vidi, kada se malo bolje zagledate, zbog čega ova fotografija i nosi predznak istorijske, iako nije prva fotografija u istoriji.

Naime, ovo je prva fotografija u istoriji na kojoj se vide ljudi: u donjem levom uglu, na ćošku trotoara, možete videti čistača cipela sa njegovom mušterijom koja stoji. Možda ima neke ironije u tome, što se prvi fotografisani ljudi mogu simbolično protumačiti kao gospodar i sluga: to svakako govori dosta o prirodi društva u kojem i danas živimo, društva u kojem jedan odsto stanovništva živi na grbači devedeset devet odsto.

(P. L.)