Zašto su nekada vojskama prosti balvani služili kao topovi

Nadmudriti neprijatelja i ako treba čak varkom i obmanom izvojevati pobedu, uz minimalne žrtve sa svoje strane: možda ne zvuči časno nekome ko nikada nije učestvovao u ratu i nije gledao kako mu saborci umiru u naručju, ali prave vojskovođe uvek su tome stremile. Tokom osamnaestog i devetnaestog veka jedna varka je bila posebno interesantna

Američki rat za nezavisnost vodio se već pet godina, kada se pukovnik Vilijam Vašington, drugorođak daleko poznatijeg Džordža, posle čitavih dvanaest meseci krvavih borbi sa britanskim snagama pod komandom zloglasnog potpukovnika sera Banastrija Tarltona, povukao oktobra 1780. godine u Severnu Karolinu.

Preporučujemo

Tamo je od brigadnog generala Danijela Morgana dobio naređenje da na tom ratištu ostavi kolonijalne dragune (u pitanju je konjička pešadija, koja je konje koristila za pokret ali se nije borila na njima) i krene da goni snage britanskih lojalista. 4. decembra je uspeo da u kući i ambaru lojalističkog pukovnika Roulenda Raglija kod Sambeda u Južnoj Karolini, opkoli njegove trupe, ali pošto nije dobio neophodnu artiljeriju, morao je da se posluži varkom koja mu je iznenada pala na pamet.

Van dometa očiju opkoljenog neprijatelja, Vašingtonovi ljudi su isekli stabla u šumi i spremili ih tako da izgledaju kao topovi. Pod okriljem noći postavili su ih na položaje pa je pukovnik Vašington obavestio neprijatelja da ima da se preda ili će da otvori vatru. Ragli se odmah predao sa svim svojim vojnicima bez ijednog ispaljenog meta.

Tako je nastao „kvekerski top“, koji ime duguje kvekerima, hrišćanskom pokretu koji je poznat po tome što njegovi pripadnici izričito i odlučno odbijaju da nose oružje i učestvuju u ratu, pozivajući se na Prvu sabornu poslanicu Svetog apostola Petra.

„Kvekerski top“ je korišćen i u Američkom građanskom ratu, od strane i Severa i Juga, posebno Juga kojem je artiljerija manjkala; tako je u jednoj čuvenoj epizodi konfederativni general Džozef Džonston rasporedio „kvekerske topove“ širom polja kod Sentervila u Virdžiniji u nameri da stvori utisak kod neprijatelja da su njegove trupe i dalje tu, iako su se već bili povukli sa položaja.

Čak i tokom Drugog svetskog rata korišćen je ovaj metod obmane neprijatelja; Nemci su koristili „kvekerske topove“ spremajući se za savezničko iskrcavanje na francuske obale (nisu znali gde će ovi tačno da udare), a nešto slično radili su i Saveznici kada su izmislili čitave vojske sastavljene od tenkova, aviona i topova na naduvavanje, u nameri da zavaraju naciste.

Međutim, „kvekerski top“ ne treba mešati sa drvenim topom, koji je bio pravi funkcionalni top korišćen od strane slabo opremljenih oružanih grupa koje nisu imale pristup metalima ili čak ni znanje da naprave stvarni top; drveni topovi su naravno bili jako slabi (i stoga je upitno mogu li se nazvati „funkcionalnim“) i najčešće su uspevali da ispale svega nekoliko projektila, ponekad čak i samo jedan, pre nego što bi se raspršili.

VIDEO: oni su se kući vratili sa pravim oružjem

(P. L.)