Skandalozna slika podelila Francusku: Da li vidite zbog čega?

Gistav Kajbot je sliku „Radnici na parketu“ izradio sa namerom da je uskladi sa zahtevima pariske Akademije likovnih umetnosti ne bi li bila izložena na njihovom Salonu, ali ju je žiri izložbe sa gnušanjem odbacio. Na njoj su pronašli nešto užasno

„Radnici na parketu“ ili „Strugači parketa“ slika je francuskog impresioniste Gistava Kajbota (1848—1894) iz 1875. godine. Na platnu visine 102 i širine 146,5 centimetara, umetnik je pokušao da iskombinuje pažljivi crtež, vrednosti tonaliteta koje je tražila čuvena pariska Akademija likovnih umetnosti, sa živim bojama, odvažnom perspektivom, prirodnim svetlom i savremenom tematikom, u skladu sa težnjama impresionističkog pokreta.

Prizor je takav, da posmatrač slike stoji iznad tri radnika koji na rukama i kolenima stružu drveni pod u nekakvom buržoaskom stanu; danas se veruje da je u pitanju bio Kajbotov studio u pariskom 8. arondismanu. Kroz prozor u pozadini dopire prirodno svetlo, a radnici su goli do pojasa i nakrivljenih glava, kao da međusobno vode neki razgovor.

Ovo je jedna od prvih slika u istoriji umetnosti na kojoj je prikazana gradska radnička klasa, a pritom je njome i obnovljeno prikazivanje muške golotinje, ali u obliku potpuno drugačijem od antičkih i renesansnih uzora: umesto antičkih heroja, ovde vidimo žilave i snažne heroje savremenog sveta, čija bi povijenost možda bila ponižavajuća da nije muževne sile i poštenog rada koji isijava iz ovog remek-dela.

Kajbot je silno želeo da se ovaj njegov rad izloži u Salonu, zvaničnoj umetničkoj izložbi Akademije, ali ju je žiri sa gnušanjem odbacio. Prikaz radničke klase koja radi svoj posao i vrši svoj zanat, polugola, šokirala ih je i oni su je okarakterisali kao vulgarnu. Uvređen, autor je sliku izložio na drugoj izložbi impresionista naredne godine. Uostalom, već je on sa njima bio u vezi.

Ali je tada podelila parisku i francusku javnost. Kritikovana je zbog tematike koju su mnogi okarakterisali kao skandaloznu, kritikovana je zbog izvedbe. Čak je i veliki Emil Zola nahvalio tehniku, ali je nazvao „anti-umetničkom slikom, slikom čistom kao staklo, buržoaskom slikom, zbog pravilnosti kopiranja“.

Novinar i pisac Luj Eno napisao je: „Predmet stvari svakako je vulgaran, ali možemo razumeti da je to izazovno za slikara (...) Žalim samo što umetnik nije bolje birao modele. Ruke strugača su pretanke, a njihove grudi preuske. Neka tvoji goli budu zgodni ili se nemoj time baviti uopšte!“ Međutim su mnogi nahvalili i tematiku i sliku, pa čak i kritikovali žiri Salona.

Porodica umetnika poklonila ju je 1894. pariskom Muzeju Luksemburga, da bi 1929. bila prebačena u Luvr. Dve godine nakon Drugog svetskog rata preseljena je u Nacionalnu galeriju „Že de Pom“ kod Trga Konkord, a svoj sadašnji dom — Muzej Orse na obali Sene, smešten u zgradi bivše železničke stanice — pronašla je 1986. godine.

VIDEO: Verovali ili ne u Beogradu možete kupiti Putinov portret

(P. L.)