Još jedan nestvarni prizor iz kosmosa: Naučnike podseća na ženski veo, a udaljen je samo 1.470 svetlosnih godina od nas
Ovaj oblak zagrejanog i jonizovanog gasa i prašine čini vidljivi deo Labudove petlje, golemog ostatka supernove koja se odigrala pre oko osam hiljada godina: otprilike u doba mlađeg neolita kada su ljudi širom Evroazije ubrzano počeli da prelaze sa nomadskog na sedelački način života
Razvoj moćnih savremenih teleskopa i tehnološki napredak ostvaren tokom poslednjih nekoliko decenija, koji ne pokazuje znake zaustavljanja i usporavanja, omogućio nam da je da zavirimo u dubine kosmosa u kojem ovaj krije svoje milijardama godina skrivane tajne. To znači: da posvedočimo neverovatnim, nestvarnim prizorima iz našeg univerzuma, prizorima koji bukvalno ostavljaju bez daha.
Preporučujemo
Ovakvom fotografijom bi svaki dan trebalo da počne: Neopisivo čudo kosmosa u jednoj slici
FOTKA ZBOG KOJE SU NEBESA PLAKALA: Strah u očima ovog dečaka drobi srce i podseća nas na vrednost mira (FOTO)
Često se time na Telegrafu bavimo, u želji da vam prenesemo ono što nas same katkad oduševi i, zašto ne reći, zaprepasti svojom veličanstvenošću, ali čak i ako oguglate na te slike (zbog čega ih i ne objavljujemo svakoga dana) ne možete ostati ravnodušni pred izgledom magline Veo, koja se nalazi u sazvežđu Labud.
Sazvežđe je to koje je registrovao još Ptolemej pre više od hiljadu osamsto godina, stavivši ga na spisak svojih četrdeset osam originalnih konstelacija, a nalazi se i na spisku osamdeset osam savremenih sazvežda. U njemu je smešten ovaj oblak zagrejanog i jonizovanog gasa i prašine koji čini vidljivi deo Labudove petlje, golemog ostatka supernove, zvezdane eksplozije tokom koje se izbacuje ogromna energija u izuzetno kratkom vremenskom periodu.
Ta izvorna zvezda bila je dvadeset puta masivnija od našeg Sunca, a eksplodirala je pre oko osam hiljada godina: otprilike u doba mlađeg neolita kada su ljudi širom Evroazije ubrzano počeli da prelaze sa nomadskog na sedelački način života, kada se ubrzao taj proces prelaska sa lovca-sakupljača na zemljodelca.
U međuvremenu, dok je čovek širio svoje vidike, širila se i maglina o kojoj govorim. Koliko je tačno daleko od nas, nije pouzdano utvrđeno, ali, pojedina merenja ukazuju na to da se nalazi na udaljenosti od 1.470 svetlosnih godina. Neisečenu fotografiju možete pogledati priloženu ispod.
(P. L.)