Kad te engleski oficir napije da bi pristao da u dlan primiš novčić koji te vodi u smrt

Izraz „primiti kraljev šiling“ danas ima kolokvijalno značenje, a koristi se kada neko stupi u redove britanske vojske ili ratne mornarice. Nekada, međutim, značenje nije bilo kolokvijalno nego bukvalno: oficir bi doslovno stavio čoveku jedan šiling u dlan, posle čega se čovek držao za regrutovanog i više nije bilo nazad

„Kraljev šiling“, ili „kraljičin šiling“ ako je vladajući monarh ženskoga roda, izraz je poznat svakom Englezu, barem onima koji kroz život ne idu zapušenih ušiju. Odnosi se na platu u iznosu od jednog šilinga, nekadašnje valutne jedinice britanske funte, koju su oružane snage Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Irske isplaćivale regrutima u osamnaestom i devetnaestom stoleću, a frazem „uzeti kraljev šiling“ značilo je pristati da služiš kao britanski mornar ili vojnik.

Preporučujemo

U suštini, izraz savršeno odgovara onome što se dešavalo: oficir bi doslovno stavio čoveku jedan šiling u dlan, posle čega se čovek držao za regrutovanog i više nije bilo nazad. Nakon što bi formalno pristupio oružanim snagama, morao je da vrati šiling, ali bi odmah potom dobio pun iznos naknade koja je varirala u skladu sa inflacijom; od te naknade su mu se odbijali troškovi za uniformu, shranu i takse, pa bi najveći deo novca ispario u startu. Tek je 1847. godine zakonom određeno da nakon svih odbitaka svakom vojniku mora dnevno da ostane ne manje od jednog penija, odnosno dvanaestina šilinga.

Šta je onda ljude naginjalo da prihvate „kraljev šiling“? Za početak, puka monetarna vrednost naknade koja je bila u rangu šestomesečne plate prosečnog radnika, zatim perspektiva daljih isplata, krov nad glavom. Naravno, i varanje sistema. Izgleda da je ta naknada bila dovoljno lukrativna da mnogi britanski vojnik dezertira pa da onda nanovo „uzme kraljev šiling“ kao da nije bio u vojsci, samo da bi ponovo dobio naknadu; jedan čovek je 1787. godine obešen zato što je to uradio 47 puta!

Naravno, bilo je mnogo više onih koji nisu želeli ni pod tačkom razno da služe vojsku, kao što je obično slučaj uvek i svuda. U tim vremenima, pre nego što su devetnaesti i dvadeseti vek doneli obavezno služenje vojnog roka u većem delu Evrope, postojala je velika potražnja za novim borcima kojih je uvek manjkalo, pa su se oficiri dovijali kako su znali i umeli.

Britanski su se dovijali tako, što bi potencijalnog vojnika koji je odbijao da gine za kralja i otadžbinu, napili nekom žestinom u krčmi pa mu onda tako obeznanjenom uturili novčić u šaku i pravac kasarna. Jadnik, kad bi se otreznio, nije znao šta ga je snašlo. To pomalo podseća na slučaj junaka Selinovog romana „Putovanje nakraj noći“, s tim što je mučeni Ferdinand bio opijen rodoljubivim zanosom kada se nasred ulice priključio francuskoj vojsci koja je prolazila marširajući, i nesvestan posledica ušao u kasarnu čije su se kapije za njegovim leđima zatvorile, ali suština je ista.

Zabeležen je i slučaj Džejn, vojvotkinje od Gordona, koja je putovala Škotskom i momke regrutovala tako što bi stavila šiling među usne i čikala mladiće da ga uzmu svojim usnama. Kraljevska mornarica takve brige nije imala, jer je posedovala ovlašćenje da vrši prisilne regrutacije, i to ne samo Britanaca već i stranaca (to su, primeraradi, radili američkim trgovačkim mornarima početkom devetnaestog veka što je bio jedan od povoda za izbijanje Rata iz 1812).

Čovek koji bi bio nateran da stupi u mornaricu dobio bi šiling, ali bi mu pre toga ponudili da volontira. Većina je pristajala na tu ponudu jer je to značilo da će unapred dobiti dvomesečnu platu i imati bolji tretman, čak i zaštitu od zajmodavaca za vrednost do dvadeset funti. Danas je sve potpuno drugačije, ali se čin stupanja u britansku vojsku i dalje se kolokvijalno naziva „uzimanjem kraljičinog šilinga“, a često se metaforično koristi i za druge aktivnosti koje plaća britanska vlada.

VIDEO: Vek od povratka srpske vojske kući, ovako je izgledalo probijanje Solunskog fronta

(P. L.)