Zavodila je naciste u barovima, a onda ih hladnokrvno ubijala: Preminula neustrašiva heroina iz Drugog svetskog rata
Imala je samo 14 godina kada se pridružila pokretu otpora u Holandiji
Heroina iz Drugog svetskog rata, koja je iskoristila svoj bezopasni izgled kada je imala 14 godina, kako bi stekle poverenje nacista pre nego što ih je pogubila, umrla je u Holandiji u 92. godini života.
Fredi Overstegen rođena je u Harlemu blizu Amsterdama 6. septembra 1925, a imala je samo 14 godina kada se pridružila holandskom pokretu otpora, piše Dejli mejl.
Vek od povratka srpske vojske kući: Ovako je izgledalo probijanje Solunskog fronta (VIDEO)
Zajedno sa starijom sestrom Trus i prijateljicom Hanom Schaf, postavljala je dinamite na mostove i železničke pruge a onda ih dizala u vazduh, izvlačila je jevrejsku decu iz koncentracionih logora i ubila brojne naciste tako što je krila pištolj u korpi bicikla.
Trio je imao rutinu kada je bilo u pitanju ubijanje nacista: prvo su im prilazile u barovima, a nakon što bi ih zavele, pozivale su ih u šetnju šumom. Tamo su ih likvidirale, kako je jednom prilikom rekla i Fredi.
- Morale smo to da radimo. To je bilo nužno zlo, ubiti one koji su izdali dobre ljude - rekla je u jednom intervjuu.
Na pitanje koliko ljudi je ubila ili je učestvovala u njihovom ubistvu, herojina je rekla "kako jednog vojnika ne treba pitati tako nešto".
Fredi je umrla 5. septembra, dan pre 93. rođendana. Bila je poslednji preživeli član najpoznatije ženske grupe otpora u Holandiji, koje su svoje živote posvetile borbi protiv nacističkih okupatora i holandskih izdajnika nedaleko od Amsterdama.
Obe sestre Overtegen preživele su Drugi svetski rat. Trus je nakon rata radila kao umetnica i napisala je memoare o svojim iskustvima dok je bila u pokretu otpora. Umrla je 2016. godine.
Fredi je jednom izjavila da se sa "traumama iz rata suočila tako što se udala i dobila decu". Ima troje dece i četvoro unučadi.
Međutim, njihovu prijateljicu nacisti su uspeli da uhvate i pogubili su je nekoliko nedelja pre nego što su potpisali kapitulaciju.
Sestre su se ponosile što su bile u pokretu otpora i nikada nisu zažalile zbog toga, ali su rekle kako ih je to jako bolelo.
- Bilo je tragično, veoma teško i posle toga smo često plakale - rekla je jednom prilikom starija sestra Trus o tome kakav je osećaj ubiti nekoga.
(Telegraf.rs)