Radnici su pijukom udarili u beli kamen ispred Poštanske štedionice: Kada su ga otkopali, ugledali su blago - mermerno poprsje jedne žene
"Divno mramorno poprske neke rimske žene iz drugog veka pre Hrista ostaje na ulici, već sada oštećeno pijucima, sa odbijenom levom rukom, pokriveno daskama, kaljavo od blata"
Mermerno poprsje jedne žene iz II veka pre Hrista nađeno prilikom raskopavanja Takovske ulice. Nevolja je bila što su radnici hteli da prigrabe ovaj plen, a nije bilo zakona po kome bi ovaj vredni artefakt pripao državi.
"Vreme" je, stoga, tog 14. 9. 1940. upozorilo na činjenicu da vredne iskopine propadaju i da se starine ne čuvaju i da bi trebalo da se donese zakon koji bi zaštitio nalazišta.
"Prilikom radova na uređenju raskrsnice Aleksandrove i Takovske ulice, pred samom zgradom Poštanske štedionice, radnici su vršeći opravku kanalizacije otkopali juče poprsje jedne žene iz drugog veka pre Hrista. Na dva metra ispod površine ulice radnici su udarili pijukom o neki kamen. Zainteresovani belinom kamena oni su počeli da kopaju unaokolo. Uskoro su izvadili umetnički izrađeno poprsje žene bez glave od belog mermera. Odmah su obavešteni Beogradska opština i Muzej Kneza Pavla."
Došao je i kustos, koji se probio kroz masu radoznalih prolaznika. Pogledao je skulpturu i kazao da potiče iz drugog veka pre nove ere. Detaljno ispitivanje nije mogao da vrši "jer u našoj zemlji ne postoji Zakon o muzejima, po kome bi svaka iskopina kao opštenarodna svojina pripadala državi".
"Tako ovo divno mramorno poprsje neke rimske žene iz drugog veka pre Hrista ostaje na ulici, već sada oštećeno pijucima, sa odbijenom levom rukom, pokriveno daskama, kaljavo od blata, i ne zna se čija je svojina.
Radnici koji su ga otkopali smatraju da je njihovo i misle da ga prodaju. Već se javio i jedan kupac (...) Opština ima nekakvo pravo na ovu iskopinu, jer je nađena na njenom terenu (na ulici)."
Novinar "Vremena" napomenuo je kako se kod nas u to vreme malo pazilo na starine. "Tako je, prilikom kopanja temelja za Kolarčev univerzitet otkriveno mnoštvo rimskih spomenika, ali pošto se rukovaocima građevinskih radova žurilo, oni su upropašćeni postavljanjem temelja i zidanjem. Međutim, kad je zidana palata jednog trgovca u Dečanskoj ulici, i tada otkriven stari rimski spomenik, vlasnik građevine obustavio je dalji rad sve dok nije završeno naučno istraživanje.
Dakle, rad naših naučnika prepušten je na uviđavnosti nastojnika zgrada, vlasnika njihovih, jednom rečju privatnoj inicijativi." Stoga, apeluje "Vreme", u ono doba bilo je potrebno da se donese Zakon o muzejima kojim bi se to polje uredilo.
VIDEO: Ona je rođena sa tim
(Mateja Beljan - m.beljan@telegraf.rs)