Ko je ubio više ljudi? Hitler, Staljin i Mao su sejali smrt svuda oko sebe, nizom pogrešnih odluka stradalo je milionsko stanovništvo

Vođa SSSR Nikita Hruščov je iznervirao kineskog lidera jer je kritikovao Staljina, kojeg je Mao smatrao najvećom figurom u komunističkoj istoriji

Timoti Snider, američki pisac i istoričar je sedam godina tražio odgovor na provokativno pitanje: Ko je ubio više ljudi, Hitler ili Staljin? Međutim, ubrzo je na listu uključio još jedno ime, trećeg diktatora Mao Cedunga, koji je predvodio Kinu. On smatra da bi Mao treba o da bude apsolutni pobednik naspram evropskih diktatora.

Ističe da ovo treba sagledati iz potpuno nezavisnog ugla, a posebno Maov najsmrtonosniji društveni eksperiment, Veliki skok napred.

Preporučujemo

Ovo su najbrutalniji diktatori: Vlast surovih lidera ubila je 146 miliona ljudi! (FOTO) (VIDEO)

Ta kampanja je prouzrkovala smrt desetina miliona ljudi i postavila nekadašnjeg lidera Kine na čelo lige ubistava dvadesetog veka.

Maove greške su više nego velika šansa da se razmotri prošlost. One su centar debate u Kini koju danas vodi Si Đinping, gde komunistička partija vodi borbu za zaštitu svog legitimiteta, ograničavajući rasprave o nekadašnjem kineskom vođi.

Veliki skok napred je počeo 1957. godine, kada je Mao posetio Moskvu povodom proslave 40. godiišnjice Oktobarske revolucije.

Vođa SSSR Nikita Hruščov je već iznervirao kineskog lidera jer je kritikovao Staljina, kojeg je Mao smatrao najvećom figurom u komunističkoj istoriji.

SSSR je tada lansirao i svoj satelit pa je Mao osećao da je zasenjen. Vratio se u Peking i želeo je da potvrdi položaj Kine kao vodeće svetske komunističke nacije.

Ovo je zajedno sa opštom netrpeljivošću dovelo do niza neprijateljskih odluka, što je proizvelo najgoru glad u istoriji.

Maove odluke su polako menjale Kinu, počevši od političke kulture Komunističke partije. On je bio prvi među jednakima, a dešavalo bi se da optuži svakog lidera koji bi se usudio da mu se suprotstavi, i da se suprotstavi "napretku".

On je ućutkao opoziciju i krenuo je u stvaranje komuna - kada je efikasno nacionalizovao imovinu farmera.

Ljudi su morali da jedu u kantini i da dele poljoprivrednu opremu, stoku i ono što proizvedu. Ideja je bila da se stvori veća proizvodnja od bilo koje druge u ljudskoj istoriji - njihov sopstveni Sputnik.

Lokalni zvaničnici su falsifikovali statistiku da bi ispunili kvote, a poljoprivrednici su morali da pošalju državi gotovo svako zrno koje bi proizveli.

Zbog toga nisu imali šta da jedu, ni da poseju sledeće proleća. Pored ovoga, nastao je problem i sa proizvodnjom čelika.

Kako nisu mogli da proizvedu pravi čelik, zvaničnici su naredili farmerima da pretope svoje poljoprivredne alatke kako bi zadovoljili Maove nacionalne interese.

Zbog toga su farmeri ostali bez alata i žitarica, a nastupila je glad.

Kada mu je ovo zamereno na konfereciji 1959. godine, on je uklonio svoje političke protivnike. Zvaničnici su se vratili u svoje provincije da bi udvostručili Maova očekivanja, ali je zbog toga umrlo na desetine miliona ljuda.

Istoričari nemaju sumnje da se to dogodilo zbog Maove politike, ali tačan broj umrlih je i danas predmet debate.

Procene su da je od gladi umrlo oko 3,66 miliona ljudi, dok postoje i tvrdnje da je umrlo oko 30 miliona.

Sa druge strane, postoje tvrdnje da je preminulo između 20 miliona i 45 miliona ljudi. To je bila najveća glad u istoriji. Ali da li je za sve kriv samo Mao?

Mnogi za ovu glad krive prirodne nepogodne, ali vlada jedne savremene i birokratske države, koja ima veliku partiju i vojsku bi morala da zna kako da izađe na kraj sa prirodnim nepogodama.

Sa druge strane, postoje razmišljanja da je Mao znao kakva je njegova politika i kakve rezultate može da proizvede ali je odbijao da promeni svoju politiku kako bi sačuvao moć.

Pored velike glade, tu su i drugi događaji koji su doveli do smrti velikog broja ljudi u Kini, poput Kulturne revolucije od 1966. do 1976. godine.

Kada se sve sabere pojedini istoričari tvrde da je vrlo verovatno da je Mao odgovoran za smrt oko 42,5 miliona ljudi.

Kako ovo uporediti sa Hitlerom i Staljinom? Timoti Snider procenjuje da je Hitler odgovoran za smrt između 11 i 12 milona ljudi, a Staljin za oko šest do devet miliona, zbog deportacije, gladovanja i koncetracionih logara.

Međutim, ne treba zaboraviti da je Hitler započeo Drugi svetski rat, a da je u tom ratu poginulo oko 20 miliona građana SSSR.

Svaka relativizacija može biti opasna. Mao sa druge strane nije naređivao smrt ljudi, kao što je to radio Hitler. Tako da možemo reći da Mao nije počinio genocid, što se bitno razlikuje od Staljinovog delovanja u Ukrajini.

Nakon Maove smrti, Komunistička partija je istakla da je Mao pravio greške i da je oko 30 odsto njegovih aktivnosti bilo pogrešno i to je formula koja se i danas koristi.

VIDEO: Šta bi bilo da Srbi nisu rekli NE Hitleru?:

(Telegraf.rs/nybooks.com)