Ovo što vidite je nebo koje se bukvalno otvorilo u trenutku Velikog raskola između Istočne i Zapadne crkve
Čudesna maglina Kraba ostatak je supernove koju su kineski astronomi primetili jula 1054. godine. Istog meseca iste godine, kardinal Humbert od Silva-Kandide je tokom svete liturgije položio na oltar Aje Sofije papsku bulu kojom je izopštio carigradskog patrijarha Mihaila Kerularija, što je dovelo do šizme. Ne kažemo da postoji veza između ova dva događaja, ali barem kuriozitet jeste
Verovatno ćemo zvučati smešno i primitivno, ali moramo to reći jer je to jedini prigodni komentar na ovu sliku: potpuno je neverovatno kakva sve čuda postoje u kosmosu. Baš zato što je neverovatno, zato i postoje ljudi koji „sumljaju“ u realnost ovoga što vide, pa negiraju sve naučne istine i iznose najčudesnije tvrdnje, počev od one benigne, da Amerikanci nisu bili na Mesecu, do već ozbiljne stvari, da je Zemlja ravna ploča.
Preporučujemo
Ovakvom fotografijom bi svaki dan trebalo da počne: Neopisivo čudo kosmosa u jednoj slici
Magična slika galaksije kojoj su astronomi nadenuli najprikladnije moguće ime: Sombrero
Maglina Kraba, imenovana tako zbog svog izgleda, nalazi se u sazvežđu Bika i ostatak je supernove (zvezdane eksplozije) koja je primećena od strane kineskih astronoma 1054. godine — iste one u kojoj je došlo do Velikog raskola Crkve.
Šta više, ova dva događaja odigrala su se istog meseca, u razmaku od svega dvanaest dana: 4. jula kineski zvezdočaci uviđaju na nebu supernovu (događaj je trajao dvadeset tri dana, bio je vidljiv i na dnevnoj svetlosti, i izgleda svetliji od Venere), a 16. jula kardinal Humbert od Silva-Kandide, tokom svete liturgije, položiti na oltar Aje Sofije papsku bulu kojom izopštava carigradskog patrijarha Mihaila Kerularija.
Maglinu je za evropski naučni svet otkrio Džon Bevis 1731, a ponovo ju je posmatrao Šarl Mesje 1758. godine. U njenom središtu se nalazi pulsar, neutranska zvezda, čiji je prečnik svega 30 kilometara. Smeštena je u Persejevoj ruci, jednoj od dve najveće spiralne grane naše galaksije, Mlečnoga puta. Od Zemlje je udaljena dva kiloparseka, odnosno šest i po hiljada svetlosnih godina. I potpuno je čudesna. Izgleda kao da se nebo otvorilo, izgleda kao portal u neki drugi svet.
(P. L.)