Čovek je proklet, a ova fotografija je dokaz toga

Koliko je ljudska vrsta tokom poslednjih pet hiljada godina civilizacije istrebila drugih životinjskih vrsta, nemoguće je pouzdano utvrditi. Američke bizone umalo nismo uništili, jer smo ih sa nekoliko desetina miliona sveli na par stotina. Zato je ova slika i simtomatična i simbolična

Čovek lovi i ubija životinje desetinama i stotinama milenijuma unazad, ali ono što je „civilizovani“ čovek uradio životinjskom carstvu tokom poslednjih pet hiljada godina može se, savremenim rečnikom, okarakterisati samo kao genocid.

Životinje ubijamo zbog hrane, zbog krzna i drugih delova njihovih tela, konačno — iz sporta. Posledica je istrebljenje nebrojenih vrsta i čitavih rodova živih stvorova, ali to je samo kratkoročna posledica. Dugoročnu ćemo tek da osetimo, a u izvesnom smislu već i osećamo, onda kada nas priroda odalami svom silinom jer smo zbog novca i sujeverja poremetili ravnotežu u ekosistemu, ravnotežu koja vlada, ili bi trebalo da vlada, na našoj planeti.

Priložena fotografija zato je simptomatična i, moglo bi se reći, simbolična. Na njoj vidimo čoveka koji stoji na brdu lobanja ubijenih američkih bizona, dok drugi stoji u podnožju. Obojica poziraju, ponosni što su dali svoj doprinos istrebljenju ove vrste, tokom druge polovine devetnastog veka u Severnoj Americi.

Tačno vreme nastanke slike nije pouzdano utvrđeno. Jedni pominju 1892. godinu, drugi kažu da je nastala sedamdesetih godina tog veka, u jeku „genocida“. U svakom slučaju, nepregledni milioni američkih bizona koji su jurcali tim kontinentom, do sredine osamdesetih godina svedeni su nekoliko stotina grla, i svi današnji bizoni njihovi su potomci (oporavili su se pa ih sada ima preko pola miliona, ali samo mali deo je u nacionalnim parkovima gde su zaštićeni, dok je većina na privatnim posedima gde se i dalje ubijaju zbog mesa).

Smatra se, da je u to vreme dnevno ubijano od dve do sto hiljada tih bića, što je svakako bila neka ekstremna gornja granica, i to iz mnoštva razloga. Konkretno, ovo brdo lobanja čeka da se samelje za đubrivo.

VIDEO: Beo zoo vrt: Kako životinje podnose vrućine

(P. L.)