Slika koja krije konačni odgovor na pitanje da li su Amerikanci sleteli na Mesec ili je sve lažirano

Misija „Apolo 11“ najčuvenija je u okviru istoimenog Nasinog projekta, zbog toga što je bila prva koja je čoveka spustila na Mesec, i zato što je prenošena širom sveta. Uvreženo je mišljenje da je bila jedina, što je artikulisano pitanjem teoretičara zavere, zašto se to nikada više nije ponovilo. A ponovilo se, i to još pet puta

Nasin projekat „Apolo“ začet je još pedesetih godina, nedugo nakon „izbijanja“ Hladnog rata, tokom predsednikovanja Dvajta Ajzenhauera, ali je svoj konačni oblik i cilj postojanja dobio početkom mandata verovatno najomiljenijeg šefa Bele kuće svih vremena — Džona F. Kenedija. Kenedi je 25. maja 1961. godine Kongresu rekao da je cilj da se do kraja te decenije čovek pošalje na Mesec i bezbedno vrati natrag.

Nakon pet godina priprema i razvoja neophodnih tehnologija, u periodu od februara 1966. do aprila 1968. godine u svemir je poslato šest misija bez ljudske posade; tek od četvrte misije one dobijaju redne brojeve (konkretno od misije „Apolo 4“). „Apolo 7“, lansirana 11. oktobra 1968. godine, bila je prva misija sa ljudskom posadom čiji je osnovni cilj bilo testiranje pogonskih motora, komandnog i servisnog modula, kao i testiranje posade prilikom ručnog upravljanja letelicom.

„Apolo 8“ lansirana 21. decembra te godine imala je za cilj da napusti Zemljinu orbitu, dođe do Meseca, orbitira oko njega i bezbedno se vrati nazad na Zemlju. Bila je uspešna: tri astronauta — komandant Frenk Borman, pilot komandnog modula Džejms Lovel i pilot lunarnog modula Vilijam Anders — postali su prvi ljudi koji su: otišli dalje od niske Zemljine orbite, videli Zemlju kao celu planetu, ušli u gravitacioni bunar drugog nebeskog tela, orbitirali oko drugog nebeskog tela, direktno svojim očima videli dalju stranu Meseca, napustili gravitaciju drugog nebeskog tela i ušli nanovo u gravitacioni bunar Zemlje.

Takođe, postali su i prvi koji su videli „izlazak Zemlje“, koji su tom prilikom i fotografisali. Tom prilikom su nastale dve čuvene slike: prva, koja je bila u crno-beloj tehnici ali niske rezolucije, koju je napravio Borman, i druga koja je bila u koloru i visoke rezolucije, koju je napravio Anders.

Misija „Apolo 9“ lansirana 3. marta 1969. imala je zadatak da osposobi lunarni modul „Pauk“ za operacije na Mesecu, dok je cilj misije „Apolo 10“ lansirane 18. maja bio da ponovo uđe u orbitu Meseca, da osposobi i testira posadu, uređaje i letelice: da bude generalna proba za misiju „Apolo 11“ koja je 16. jula lansirana sa rta Kanaveral na Floridi. Njenu posadu su činili komandant Nil Armstrong, pilot komandnog modula Majkl Kolins te pilot lunarnog modula Edvin „Baz“ Oldrin. To je „ekipa“ koja je prva koračala Mesecom (doduše, Kolins je ostao u komandnom modulu u orbiti).

To je ujedno i najpoznatija misija u okviru programa „Apolo“, toliko poznata da većina ljudi smatra da je bila jedina, da su Amerikanci sve izveli „iz prve“, što ljude čini sumnjičavim i lakim plenom teoretičara zavere; uostalom, neznanje je prečesto glavni uzrok nečijeg verovanja u teoriju zavere, i pored paranoje je verovatno najvažniji.

I ne samo da većina ljudi misli da je to jedina misija koja je čoveka poslala da kroči na Mesec, nego da je to jedina misija koja je uopšte stigla do Meseca. Kao što možemo da vidimo, nije, bilo je deset misija koje su utabale stazu kojom su potom koračali Armstrong, Oldrin i Kolins. Ali i oni sami su utabali stazu narednim misijama u okviru istog programa: jer, oni nisu bili poslednji ljudi koji su hodali Lunom.

Dakle, suprotno uvreženom mišljenju — koje se često artikuliše pitanjem: „Zašto nikada više nisu poslali čoveka na Mesec?“ — postojalo je još pet misija posle „Apola 11“ koje su išle na Mesec, sletele na Mesec, a njihove posade koračale Mesecom. Trebalo je da ih ukupno bude sedam, skupa sa onom prvom, ali je let „Apola 13“ prekinut zbog eksplozije servisnog modula (havarija je jedva izbegnuta pa se posada ipak bezbedno vratila na Zemlju).

Svaka misija je vršila različite površinske eksperimente i ispitivanja na površini satelita naše matične planete, a bavili su se mehanikom tla, seizmičkim ispitivanjima, magnetnim poljem, solarnim vetrovima, temperaturom, i tako dalje.

Šta konkretno na prvopriloženoj fotografiji radi Judžin Sernan, komandant misije „Apolo 17“ — inače poslednje u okviru ovog programa, lansirane 7. decembra 1972, tri i po godine nakon one prve — osim što očigledno vozi lunarni rover, ne znamo zasigurno. Sasvim sigurno ne dangubi, kao što čini većina onih koji tvrde da Amerikanci nikada nisu sleteli na Mesec.

VIDEO: Ilon Mask, biznismen i genije koji planira da pravi grad na Marsu

(P. L.)