Kako rat izgleda iz ptičje perspektive: Paljba slavnog bojnog broda uslikana sa nebeskih visina
Naš doživljaj rata, posebnog savremenog, paklen je. Vatra koja proždire, raznesene glave, urlici u tami, nesnosna buka mašina koje seju pogibelj, znoj, smrad, miris pečenog ljudskog mesa, smrt svuda oko nas. Sve to deluje mnogo drugačije bićima sa bogomdanom sposobnošću da se vinu nebu pod oblake
Čovek nema krila i ne može da leti, barem ne za sada; kako će biti u budućnosti, videćemo, jer niko ne zna gde je granica tehnološkog razvoja, niti da li ona uopšte postoji. Avioni, sateliti, dronovi, sve su to veštački dodaci koje je ta ista tehnologija stvorila kako bi čovek imao doživljaj letenja i uverenje da je stekao tu sposobnost, ali to je lažni doživljaj i to je lažno uverenje.
Pošto čovek kao čovek rat može da doživi samo sa zemlje, njegovo iskustvo potpuno je drugačije od iskustva jedne ptice koja sa bojišta lakim pokretima krila može da izbegne i smesti se na sigurno. Naš doživljaj rata, suštinski, jeste izbegavanje neprijateljskog metka, i pokušaj da se izvor iz kojeg meci stižu ka nama — „zatrpa“. Da se izvor ubije. Ubijamo, da ne bismo bili ubijeni.
Naš doživljaj rata je paklen, posebno savremenog rata. Vatra koja proždire, vrelina koja guši, raznesene glave, ruke, noge, trbusi, urlici u tami, nesnosna buka mašina koje seju pogibelj, besane noći, neispavanost, umor, nepreležane bolesti, znoj, smrad, miris pečenog ljudskog mesa, smrt svuda oko nas. Sve to deluje mnogo drugačije bićima sa bogomdanom sposobnošću da se vinu nebu pod oblake i svet osmotre iz te, uslovno rečeno, „božije“ perspektive.
Na priloženoj fotografiji prikazana je paljba sa američkog ratnog broda USS „Ajova“, nastala prilikom vojnih vežbi nedaleko od obale Portorika. U pitanju je drednot klase „ajova“, porinut 27. avgusta 1942. godine, u jeku Drugog svetskog rata, oko dva i po meseca nakon što se pobedom Amerikanaca okončala prelomna bitka u Ratu na Pacifiku — Bitka kod Midveja.
Prvobitno nije ni dejstovao na tom ratištu već na Atlantiku (predsednik Ruzvelt je njime stigao do Alžira, na putu ka Teheranu gde je održana čuvena, i za nas i za svet izuzetno važna konferencija); tek je 1944. prebačen u Tihi okean i uključen u rat protiv Japanskog carstva. Danas se nalazi u Losanđeleskoj luci i otvoren je za javnost, budući da je pretvoren u muzej.
Sama slika je nastala 1. jula 1984. godine. Sa zemlje ne može da se primeti sve ono što može iz vazduha, posebno ne efekat koji vatra iz topova ima na površinu okeana, odnosno mora. Istovremeno i impresivno i jezivo.
(P. L.)