Nemački vojnici razapinju Kanađanina kod Ipra: Izmišljotina saveznika tokom Prvog svetskog rata

Cilj opravdava sredstvo, vole da kažu beskrupulozni ljudi, ili normalni ljudi koji u vanrednim okolnostima gube skrupule. Može li laž, poput klevete da je neprijatelj razapeo tvog vojnika, ikada biti opravdana?

„Raspeti kanadski vojnik“ bila je samo jedna u nizu neverovatnih i nikada potkrepljenih propagandnih priča i tvrdnji koje su postojale na savezničkoj strani tokom Prvog svetskog rata. Toliko ih je bilo mnogo, da se čak i pacifista Remark na njih osvrće u jednom od svojih ranih romana, kada govori o ozlojeđenosti nemačkih vojnika zbog tih kleveta.

Preporučujemo

Uglavnom, londonski „Tajm“ objavio je 10. maja 1915. godine kratki članak pod naslovom „Mučenje kanadskog oficira“, kao vest od pariskog dopisnika, u kojem se tvrdi da su ranjeni kanadski vojnici sa ratišta kod Ipra ispričali svojim nadređenima kako je jedan od njihovih oficira razapet od strane Nemaca na zidu „bajonetima probodenim kroz ruke i noge“, te kako ga je neprijatelj dokusurio bajonetom kroz grkljan i konačno izrešetao mecima. Rekli su takođe, da tome mogu posvedočiti Kraljevski dablinski strelci jer su čuli neke njihove oficire kako o tome pričaju.

Jedan raspeti se uskoro pretvorio u trojicu jer je samo dva dana kasnije u Donjem domu Parlamenta Ujedinjenog Kraljevstva to pitanje postavljeno podsekretaru rata, konkretno, „da li ima neke informacije vezane za razapinjanje tri kanadska vojnika zarobljena od strane Nemaca, koji su ih zakucali bajonetima za drvenu strukturu?“ Ne samo što je broj raspetih utrostručen nego više nije bio ni zid u pitanju.

Ovaj mu je odgovorio da nikakvih informacija o tome nema, a to je ponovio i nedelju dana kasnije kada mu je isti poslanik postavio isto pitanje, nakon što se pojavila verzija po kojoj je bio zakucan na drvenu tarabu na nekakvoj farmi. Istraga britanske vojske nije donela rezultat: svedočenje dva engleska vojnika, koja su se zaklela da su videla tri raspeta Kanađanina na vratima ambara nedaleko od Sen-Žilijena, odbačena su jer je ustanovljeno da taj rejon nijednog trenutka nije bio pod nemačkom okupacijom.

Nikada nisu otkriveni leševi, nikada nijedan materijalni dokaz. Ali, vest je otišla u etar, u bezbroj različitih varijanti (najčešća je ona koja kaže, da je Kanađanin razapet na krstu), a Saveznici su je zdušno koristili za svoje ratne ciljeve. Na onoj prvoj priloženoj slici sa početka teksta možete da vidite američki poster na Filipinima kojima se narod tamo podstiče da kupuje ratne obveznice „da bi se ovo zaustavilo“.

Na drugoj slici u tekstu možete videti skulpturu Frensisa Derventa Vuda iz 1918. pod nazivom „Kanadska golgota“ koja prikazuje raspetog vojnika. Ona je trebalo da bude prikazana na izložbi u Londonu 1919, ali je nemačka vlada zahtevala da kanadska javno prizna da je priča lažna ili da ponude dokaz; Kanađani su odgovorili da imaju dokaze i da se radi o „naredniku Brantu“, ali nakon što su Nemci tražili uvid u te dokaze, skulptura je povučena i nije javno prikaza do devedesetih godina.

(P. L.)